Poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio je ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da "ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu".
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa... Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.
Poznati beogradski arhitekta, koji je poslednjih decenija učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi "tanka kolena".
Osim sitnijih pukotina i popadalih stvari po stanu i kući, ništa se ozbiljnije ne bi dogodilo, odnosno zemljotres s epicentrom nekoliko kilometara od Drača sa svojih 6,4 stepeni po Rihteru, iako jak, nipošto nije bio tako snažan da bi razorio zgrade po Albaniji. Glišić skreće pažnju na očigledne stvari na fotografijama ruševina; razbijeni uglovi zgrada nemaju armiranobetonske stupove, neretko nema serklažnog venca iznad zidova, sve zajedno deluje kao da je bilo čudo da se nije i ranije porušilo i bez zemljotresa.
Jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.
Istraživanje je bilo veliko, obuhvatilo je celi svet, i pokrenulo je takvo zanimanje da je osvanulo i u Natureu. Povod za istraživanje bio je katastrofalan zemljotres na Haitiju iz 2010. Tih 7 stepeni po Rihteru ni danas se ne zna da li je pobilo 100.000 ili čak 316.000 ljudi, uz materijalnu štetu od oko 8 milijardi dolara u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. Autori istraživanja primetili su da je iste godine Novi Zeland pogodio zemljotres takođe od 7 stepeni po Rihteru, a da je broj poginulih bio nula. Mrtvih nije bilo. A i materijalne štete bile su relativno zanemarljive.
Najalarmantniji zaključak ovog istraživanja bio je taj da se nivo korupcije u svakoj pojedinoj zemlji savršeno poklapa s brojem poginulih u zemljotresima. Jedan raniji rad na istu temu, koji je objavio Springer Science 2007, naveo je da je od 1992. do 2007. širom sveta u nešto više od 400 zemljotresa izginulo čak 156.000 ljudi, da ih je povređeno više od pola miliona, da je devet miliona ostalo bez stanova. Bilo je to uoči niza teških zemljotresa poslednjih desetak godina od kojih je onaj na Haitiju apsolutno najgori. I ovo istraživanje dokazalo je da korupcija u svakoj pojedinoj zemlji sveta ide uzajamno s lošom gradnjom zgrada, a onda i velikim brojem poginulih u zemljotresima.
