Stanje u stambenim zgradama nije znatno poboljšano u protekle tri godine, od stupanja na snagu Zakona o stanovanju, ali se sada u gotovo svim višespratnicama zna ko "vodi glavnu reč". Od 45.603 registrovana kućna saveta u Srbiji, 28.783 je izabralo komšiju za predsednika, dok se 16.217 opredelilo za profesionalnog upravnika. Oni koji nisu uspeli ili nisu hteli da se dogovore, dobili su prinudnu upravu - 2.169 zgrada. U Ministarstvu građevinarstva su svesni manjkavosti pojedinih odredaba, pa ne isključuju mogućnost izmena i dopuna ovog akta u narednom periodu.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Oko 900 stambenih zajednica je registrovano u Kragujevcu, a ovaj grad prednjači po broju prinudnih upravnika, koji su postavljeni u 119 zgrada i ulaza. U 412 objekata su angažovani profesionalni upravnici, dok su u 369 zgrada stanari preuzeli tu obavezu na sebe.
S druge strane, u Novom Sadu, sa 4.547 stambenih zajednica, još nije postavljen nijedan prinudni upravnik. U Gradskoj upravi kažu da imaju deset zahteva za postavljanje prinudne uprave i da su svi u postupku rešavanja.
- Da bi se donelo rešenje neophodno je obaviti prethodne radnje u kojima učestvuje i Gradska uprava za inspekcijske poslove i Odsek komunalne inspekcije - navode u Gradskoj upravi. - Bolje je da se vlasnici stanova dogovore i izaberu upravnika među vlasnicima ili profesionalnog upravnika, jer je uvođenje prinudne uprave ionako privremenog karaktera.
Obnova i uređenje zgrada ne teku tempom koji su stanari očekivali, ali ni upravnici nisu mađioničari, pa godinama osiromašen rezervni fond u koji se slivaju uplate od stanara, ne mogu da napune preko noći. Upravo od tih sredstava bi trebalo da se ulaže u krovove, fasade, liftove, stepenice i ostale popravke.
Iako statistički gledano, jedan upravnik rukovodi u proseku u 16 zgrada, što nije prevelik broj, u praksi se stiče utisak da ne uspevaju da postignu sve i zavire u svaku zgradu barem jednom ili dva puta mesečno.
- Potrebno je uložiti više napora u unapređenje održavanja zgrada, jer još nema dovoljno preduzeća koja se bave ovom delatnošću, a postavlja se i pitanje kvaliteta pružanja usluga u tom sektoru - kažu u Ministarstvu građevinarstva. - Uvođenje profesionalnog upravljanja u Srbiji se pokazalo potpuno opravdano, jer udeo profesionalnih upravnika konstantno raste. Za potrebe unapređenja održavanja stambenih zgrada, a posebno zgrada sa liftovima, ključan mehanizam je rezervni fond zgrade. Svest građana o njegovoj neophodnosti, nažalost, još ne postoji.
Postoje i upravnici koji ne mogu da rade, jer nemaju dovoljan broj zgrada kojima bi upravljali - kaže Nebojša Berak, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika, u Novom Sadu. - Da bi bilo isplativo, neophodno je da ih bude bar desetak. Imamo profesionalne upravnike koji revnosno i savesno rade svoj posao i trude se da u zgradama kojima upravljaju sve funkcioniše, ali ima i onih drugih.
U Registru profesionalnih upravnika, koji vodi Privredna komora Srbije, ima ih 1.020. Neki od njih su preduzetnici, dok veći broj radi za nekog.
- Nije problem sam broj upravnika, već njihova neravnomerna raspodela, jer ih u manjim mestima ima vrlo malo ili ih uopšte nema - objašnjavaju u resornom ministarstvu. - Lokalne samouprave bi mogle popraviti tu situaciju kroz davanje podrške za samozapošljavanje, što im je svakako na raspolaganju, ali u skladu sa drugim zakonima.
