Prosečan radnik na gradilištu ima 55 godina i često nije državljanin Srbije, a nije ni mali broj onih koji rade na crno. Kvalifikovani radnici odavno su u inostranstvu. U takvim okolnostima, postavlja se pitanje kakav je kvalitet gradnje.
Nastavlja se masovni odlazak građevinaca u inostranstvo jer tamo su zarade mnogo veće, a neizvesnost manja. Zbog loše privatizacije, koju je preživelo samo nekoliko naših preduzeća, ljudi ne vide perspektivu u ovoj oblasti. Mesta onih koji su otišli u inostranstvo popunjavaju radnici iz zemalja u okruženju, Turske, pa čak i iz udaljenijih država. Trenutno ih je u Srbiji, kako se procenjuje, više od 10.000.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Goran Rodić iz Građevinske komora Srbije kaže da se takvi radnici obično kriju od inspekcije, ističući da im je stručna osposobljenost na niskom nivou. Takođe upozorava i da u Srbiji skoro da nema kvalitetnog kadra u građevinarstvu.
- Zantske elite u Srbiji više nema – dobrih majstora, rukovalaca, tehničara, inženjera. Svi koji su stekli znanje i iskustvo otišli su u inostranstvo - kaže Rodić.
Prema njegovim rečima, ima velikih problema u održavanju sistema visokih i infrastrukturnih objekata. Rast majstorskih dnevnica, koje su od 50 do 100 evra, odrazio se na cene stanova, ali nije privukao više mladih.
Iz Sindikata građevinarstva upororavaju na teško stanje u toj oblasti ukazujući na to da se na gradilištima nalazi nestručna radna snaga.
- Katastrofa u građevinarstvu dovela je do teških posledica po radnike koji se povređuju i ginu. U poslednjem slučaju na gradilištu u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu poginuo je penzioner - naglašava predsednik Sindikata građevinarstva Saša Torlaković. Ističe da ljudi koji sada rade na gradilištima su po struci učitelji, pravnici koji ništa ne znaju o građevinarstvu.
Prosečna firma koja se bavi građevinarstvom, i to najčešće kao podizvođač, ima jednog ili nekoliko stalno zaposlenih, angažuje radnu snagu od posla do posla i najčešće je ne prijavljuje. Kolektivni ugovor koji bi obezbedio iste uslove za sve građevinske radnike u praksi se ne primenjuje.
- Osnova je da se prizna granski kolektivni ugovor, da se primeni Zakon o radu, da svi radnici u građevinarstvu budu jednaki i da im se povećaju plate kako bi se mladi privukli nazad u građevinske škole i kako bi se time obnovio kadar - poručuje Saša Torlaković.
