Zakon o građevinskim proizvodima donet je u oktobru 2018. godine, a na snazi je od novembra. Za šest meseci primene naišao je na dobre komentare struke, ali je jasno da nedostaju podzakonski akti. Tačnije, njih 11 mora da se donese. Ovo se moglo čuti na drugom okruglom stolu Real Estate - temelji kvaliteta.
- Ovaj zakon je temelj kvaliteta, koji bi trebalo da pokrene proizvodnju, u smislu boljeg načina rada. Potrebno je doneti tehničke propise, koji će definisati koje uslove proizvodi moraju da ispunjavaju, da bi odgovarali konkretnoj gradnji. Na njihovom donošenju radimo u saradnji sa privredom. Cilj nam je da proizvođači budu spremni kada Srbija uđe u Evropsku uniju - rekla je pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković i dodala da je ovaj zakon promenio svest.
Marija Vukčević iz advokatske kancelarije Janković Popović Mitić naglasila je da je zakon opšte rešenje, te da se konkretizuje kroz primenu.
Oglas
- Zakonski okvir je dobar, ali je problem primena u praksi. Potrebni su veće znanje i odgovornost, kao i razumevanje suštine propisa.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Na okruglom stolu je učestvovao i Goran Stojiljković iz Knaufa, koji je i predsednik Odbora Grupacije suve gradnje republike Srbije. Složio se da je zakon rešio mnoge probleme i doneo boljitak. To se prvenstveno odnosi na priznavanje stranih atesta za materijale i proizvode koji se uvoze iz EU u Srbiju.
- Zakon omogućava priznavanje stranih Izjava usaglašenosti i Izjava ispitivanja, ukoliko za određene sisteme ili proizvode ne postoje tehnički propisi. Dovoljno je mišljenje Ministarstva da nije potrebno proći kroz proces priznavanja strane isprave. Problem je što novi zakon ne prepoznaje CE znak, koji označava kvalitet u EU, niti deklaracije o performansama, što znači da proizvođači nisu u obavezi da izdaju tu deklaraciju - objasnio je Stojiljković.
Dodao je da je problem i to što Institut za ispitivanje materijala IMS nije akreditovan za ispitivanje po evropskim standardima. To znači da građevinski proizvodi koji se proizvode u Srbiji, a namenjeni su izvozu u EU, moraju dva puta da se sertifikuju.
- Jednom po standardima kvaliteta Srbije i potom po evropskim standardima. Kada govorimo o ispitivanju požarne otpornosti, Zakon ne priznaje strane Izveštaje o ispitivanju, za koje postoji srpski tehnički propis. To znači da se jednom ispitani proizvodi u stranim laboratorijama moraju ponovo ispitati u IMS. Pored ovoga, potrebno je ispitati i Klasu negorivosti i Brzinu širenja plamena. Na osnovu ova tri izveštaja, Sertifikaciono telo daje sertifikat o usaglašenosti. On mora ponovo da se ispituje na svake dve godine. To je ozbiljan finansijski namet. Na primer, Knauf bi za preko 40 sistema suve gradnje trebalo da izdvoji dodatnih 160.000 EUR ulaganja - rekao je Goran Stojiljković.
Smatra da je potrebno uložiti u IMS ili akreditovati drugo telo u Srbiji, koje bi moglo da vrši ispitivanja po evropskim standardima, dok je Jovanka Atanacković pozvala privatni sektor da u ovome pronađe svoju šansu za poslovanje.
