Zašto u Srbiji puca asfalt, i to na završenim i još neotvorenim deonicama koridora 10 i 11, kao i ko je za to odgovoran, pitanja su koja se sama nameću.
Virus U1 se iz Uba proširio i na Prosek. Ovo je interna šala među građevincima za pukotine koje su se najpre pojavile na nekorišćenom auto-putu Ub–Lajkovac, a potom na auto-putu Prosek–Bancarevo, kojim se takođe još nijedan automobil nije provozao.
Posle deonice na Koridoru 11, koja se ispočetka gradi u dužini od 2,5 kilometara jer je asfalt popucao zbog ugradnje lošeg materijala, pre nekoliko dana javnost je slučajno saznala da je asfalt oštećen i u dužini od 150 metara na istočnom kraku Koridora 10, piše Politika
Oglas
Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, smatra da je nadzorni organ najodgovorniji za pucanje asfalta na Koridoru 10.
- Neznanje i neiskustvo su glavni krivci što se oštećenja pojavljuju na tek izgrađenim auto-putevima. Nadzorni organ nije dovoljno stručan. Ovako nešto ne sme da se dešava u 21. veku. Izvođač hoće i da profušeri i da smulja, ali nadzorni organ je taj koji će da ga spreči i da ga natera da radi po projektu i ugradi materijal koji je predviđen - kaže za Politiku Ignjatović.
On tvrdi da su projekti u redu, da prolaze kroz državnu revizorsku komisiju, ali svi problemi, prema njegovom mišljenju, nastaju na relaciji izvođač radova – nadzorni organ.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, takođe smatra da je propust načinio nadzorni organ, u ovom slučaju španska Eptisa.
- Situacija je identična onoj koja se dogodila na Koridoru 11. Ali niko ne diže toliku frku, jer je deo između Proseka i Bancareva gradila grčka Terna, a Ub–Lajkovac srpske firme, pa je nekako lakše udariti na domaće. Ugrađen je materijal lošeg kvaliteta, a nadzor to nije kontrolisao. Odgovoran je i investitor, Koridori Srbije. Šta su oni radili i ko će da plati sve propuste - kaže Rodić i naglašava da su procedure sasvim jasne i dobro se zna ko je za šta zadužen, ali se to često ne poštuje.
Neznanje i neiskustvo su glavni krivci što se oštećenja pojavljuju na tek izgrađenim auto-putevima, kaže Milutin Ignjatović, direktor CIP-a.
- Nisam video kako izgledaju pukotine, ali ako je asfalt pukao na samo 150 metara verovatno je ispod postojao neki sloj zemlje koji ranije nije mogao da bude uočen. Jer, da je reč o loše ugrađenom asfaltu pukotine bi se prostirale na nekoliko kilometara - smatra Đorđević.
On kaže da, ukoliko se ispostavi da je reč o ugradnji lošeg materijala, štetu pokriva izvođač radova, jer je on položio garanciju za dobro izvršenje posla. A ako se ispostavi da je problem sa zemljištem na koji niko nije računao, rizik snosi investitor. Đorđević podseća da je garantni rok za auto-puteve dve godine, a za mostove 10 godina.
Zanimljivo je da su Južne vesti početkom prošle nedelje objavile da između železničkog i mosta na Nišavi, nedaleko od ulaska na istočni krak Koridora 10 kod Proseka, zakrpe vijugaju preko popucalog asfalta. Skinute su i zaštitne ograde. Tek potom su Koridori Srbije, koji imaju ulogu investitora na Koridoru 10, saopštili da su se između Proseka i Bancareva još u junu prošle godine pojavile pukotine i grčka Terna je 5. februara počela da popravlja tih 150 metara auto-puta. Investitor i nadzorni organ naložili su izvođaču da obavi istraživanje i da predlog za popravku puta. Terna je to i učinila, angažujući Institut za puteve. Od Koridora Srbije i Eptise potom su dobili instrukciju da zamene celokupni nasip i urade ponovo sve slojeve kolovozne konstrukcije.
