U poslednjih nekoliko godina, građevinarstvo na Balkanu je počelo da cveta što dokazuju veliki projekti kakvi na našim prostorima dosada nisu viđeni. Investitori sve više prepoznaju potencijal regiona, pa se u skladu sa tim i započinju radovi koji za rezultat daju impozantne građevine i infrastrukturne objekte.
Koliko je građevinarstvo na Balkanu unosna oblast, i to oblast u koju se ulažu veliki napori, svedoči i sve veći broj profesionalnih preduzeća koje obavljaju poduhvate domaćih, ali i stranih investitora. Na primer, u Srbiji je isto preduzeće koje je osvojilo titulu u oblasti građevinarstva: Najbolji izvođač radova u 2018. osvojilo i pohvalno prvo mesto najuspešnijih preduzeća svih kategorija u istoj zemlji.
Za ovo priznanje se bore mnoge uspešne građevinske firme, a u nastavku su predstavljeni gigantski projekti koji o rastu građevinarstva na Balkanu, upravo svedoče.
Ilustracija (www.pixabay.com)
#1 Auto-put 9. januar - Bosna i Hercegovina
Realizacija jednog od najznačajnijih bosansko-hercegovačkih projekata je završena početkom oktobra 2018. godine. Reč je o auto-putu 9. januar, a čitav projekat je dobio po Danu Republike Srpske. Auto-put na relaciji Banja Luka - Doboj ima dužinu 72 kilometra, a njegova izgradnja je zvanično započela oktobra 2014. godine.
Na četvorogodišnjoj izgradnji je direktno radilo oko 3.000 radnika, dok je nekoliko hiljada ljudi bilo i indirektno uključeno u rad. Realizacija projekta je bila odgovornost konzorcijuma kompanija među kojima su Integral inženjering Laktaši i Granit Skoplje, a prilikom izgradnje su se poštovali svi evropski standardi i procedure. Prva deonica auto-puta je otvorena u septembru 2016, druga samo godinu dana kasnije, a kompletan auto-put 9. januar je pušten u promet 2. oktobra 2018. godine. Ukupna vrednost ove, za severnu BiH izuzetno značajne investicije, iznosi 402 miliona evra.
#2 Beograd na vodi - Srbija
Beograd na vodi je još jedan prilično intrigantan projekat Vlade Republike Srbije i investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, započet 2014. godine. Projekat je predviđao rekonstrukciju i izgradnju Savskog amfiteatra, čiji je prostor bio relativno zauzet, pa je prvim građevinskim potezima na Beogradu na vodi prethodila serija ozbiljnih infrastrukturnih zahvata u cilju oslobađanja prostora. U tu svrhu je izvršeno izmeštanje Glavne železničke stanice, na lokaciju Prokop, kao i niz drugih poduhvata u vezi sa starim građevinama koji su omogućili početak radova. Ovo je posebno nezgodno bilo povodom činjenice da je upravo prostor oko Glavne železničke stanice bio ogromno čvorište za migrante.
Ukupna vrednost projekta iznosi 3 milijarde dolara, dok je u okviru kompleksa predviđena izgradnja šest hiljada stambenih jedinica. Beograd na vodi je zamišljen kao urban i moderan kompleks u okviru koga će se pružati oko 2 kilometra pešačke zone, a po završetku izgradnje stambene jedinice će imati kapacitet od 14 000 stanovnika.
#3 Zagreb na Savi - Hrvatska
Hrvatska verzija Beograda na vodi bi tek u narednom periodu trebalo da ugleda svetlost dana. Projekat Zagreb na Savi je pokrenut radi rešavanja problema vodosnabdevanja, odbrane od poplava, zaštite okoline i iskorišćavanja hidroenergetskih potencijala reke Save. Umesto velikih hidroelektrana, predviđena je izgradnja manjih, i to na deset lokacija unutar korita reke Save.
Nova koncepcija zaštite grada od poplava predviđa odvođenje velikog vodnog talasa, tako da kroz Zagreb prolazi onoliko vode koliko staje u korito reke, a realizacijom ove ideje postojeći nasipi bi prestali biti u funkciji i oslobodilo bi 350ha zemljišta koje se dosad koristilo za evakuaciju velikih vodnih talasa.
Mandat za realizaciju ovog projekta Vlada Republike Hrvatske je dodelila Programu Sava d.o.o, a osim njega su uključeni i Grad Zagreb, Zagrebačka županija, Sisačko-moslavačka županija i HEP grupa. Iako će se projekat najvećim delom sufinansirati iz budžeta Evropske unije, njegova ukupna vrednost je još uvek nepoznata, ali je hrvatskoj javnosti predstavljen kao prioritetan projekat koji obećava bolju koegzistenciju reke Save i grada Zagreba na njoj.
Iako su navedeni projekti samo neki od novih ideja, oni su dovoljno veliki da budu označeni kao kontroverzni u regionu koji decenijama nije imao značajnije građevinske poduhvate, sasvim je sigurno da svi navedeni kompleksi i objekti predstavljaju značajan napredak za građevinarstvo u ovim državama. U kom smeru će ići dalje investicije i poduhvati nakon što su im ovim velikim projektima vrata širom otvorena, ostaje da se vidi u budućnosti.
