Zajednica crnogorskih opština dostavila je zahtev Ministarstvu turizma i održivog razvoja da izmeni Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata. Glavni razlog je to što se tokom primene, nakon više od godine, pokazalo da u tom aktu ima mnogo manjkavosti. Preporuke su sačinjene na desetak strana.
- Odradili smo presek stanja, uzeli mišljenje opština i zaključili da je to akt koji je značajno uticao na izmenu prostora u Crnoj Gori, a bilo je i dosta polemike u javnosti oko pojedinih rešenja. Važno je istaći da naša inicijativa ne menja koncept zakona, već nam je namera da poboljšamo tehničke i pravne stvari i da se u daljoj proceduri uvrste u inovirani zakon - obrazložio je Nebojša Adžić, predsednik Odbora za planiranje prostora u Zajednici opština.
Poseban segment inicijative čini legalizacija objekata. Adžić ocenjuje da je zakon dao rezultate i da se za devet meseci prijavilo oko 50.000 ljudi za legalizaciju. Napominje da je to bilo iznenađenje, jer precizna evidencija o nelegalno sagrađenim objektima ne postoji.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Ta činjenica dala nam je vetar u leđa da postupak treba nastaviti, ali valja imati u vidu da u svim opštinama nema dovoljno geodetskih firmi. Problem je i nedostatak ostalih kapaciteta u opštinama. Iz toga, ali i zato što se neki građani nisu prijavili za legalizaciju, tražili smo kroz inicijativu da se taj rok produži. Istraživali smo i videli da u zemljama u regionu, taj rok za dostavljanje zahteva traje od tri do pet godina, pa smo predložili da i kod nas bude do 2020. godine, odnosno do donošenja Plana generalne regulacije - naveo je Adžić.
Naglašava da je saradnja sa Vladom Crne Gore dosada bila dobra i očekuje da će inicijativa Zajednice opština biti prihvaćena. Naglašava i to da je 50.000 ljudi u prednosti u odnosu na one koji će, ako se usvaje preporuke, tek otpočeti postupak legalizacije.
Pored Zajednice opština za izmene Zakona o planiranju prostora i izgradnju objekata zalažu se i strukovne komore arhitekata, građevinaca, inženjera. Smatraju da je zakon sačinjen nakon zemljotresa, uz ekspertsku pomoć UNDP, bio dobar i da ne vide razlog zašto je Crnoj Gori trebao novi. Taj je, tvrde, štitio životnu sredinu, ali i obezbeđivao zaštitu od seizmičkih hazarda.
Za izmene zakona je profesor Božidar Pavićević. Ključno je, kaže, da inovirani zakon ima procenu ne samo seizmičkog hazarda već i rizika.
- Ključna barijera ne biznisa nego opstanka jeste analiza seizmičkog rizika, koji tačno definiše povredljivost objekata. I moj je savet da se u prostorno i urbanističko planiranje obavezno utvrdi i procena seizmičkog rizika - ocenjuje profesor Pavićević.
