Petnaest godina je građevinski sektor važio za pokretačku snagu turske privrede. Međutim, sada se oglašavaju alarmi. Skoro dva miliona ljudi je zaposleno u građevinskom sektoru. Ipak, preduzeća su se potpuno zadužila i trenutno su zadužena sa više od 60 milijardi evra, a sa tim u vezi se smanjuje i potražnja za građevinskim uslugama u zemlji dok se prodaja nekretnina smanjuje za deset odsto mesečno.
Sada turska vlada smatra da je prisiljena da spasi od kolapsa ogroman građevinski sektor koji je prošle godine činio 4,7 bruto domaćeg proizvoda. U Ankari se očito upravo priprema paket pomoći. Eksperti su, međutim, skeptični kada je reč o tome da li će planirane mere imati smisla.
Čini se da je problem u građevinskom sektoru taj da je bum očito veštački napumpan. Za građevinske firme je bilo jednostavno da dobiju dugoročne, velike i povoljne kredite kako bi ostvarile rast, kaže finansijski kolumnista Uğur Gürses.
Oglas
- Dugo vremena je sektor mogao da dobija kredite sa kamatama od 1 odsto. To je podstaklo potražnju za nekretninama. Došlo je do buma u izgradnji - kaže Gürses.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Sve više je izraženo da u Tursku dolazi sve manje kapitala, što dovodi do ozbiljnog finansijskog problema u građevinskom sektoru, kaže Gürses. On kaže da su proteklih godina stalno organizovane građevinske kampanje kako bi se rešio problem. Prema njegovim rečima, oni koji najviše podržavaju ove kampanje su javne banke, ali i njihovi izvori finansija su postupno iscrpljeni.
Prema navodima turske Službe za nadzor banaka iz septembra 2018. godine krediti koji su odobreni građevinskom sektoru iznose 15 odsto svih kredita u Turskoj. Nasuprot tome, prema navodima turskog Instituta za statistiku, prodaja stanova je u septembru 2018. godine u odnosu na prethodni mesec pala za 9,2 posto, broj kuća koje su promenile vlasnika je čak pao za 14 odsto.
Vlada u Ankari sada finansijskim paketom želi da pomogne građevinskom sektoru. Kako su preneli turski mediji planirano je da poludržavna firma za nekretnine Emlak Konut kupi stanove i objekte koji se ne mogu prodati. 30 odsto od prodajne cene bi trebalo otići građevinskim poduzećima, a ostatak za otplatu ostatka njihovih dugova.
Ministarstvo građevinarstva do sada službeno nije ni potvrdilo ni demantovalo ove izjave. No da li bi se građevinskom sektoru moglo na ovaj način pomoći da se izvuče iz krize?
Nazmi Durbakayım, predsednik istanbulskog udruženja građevinskih preduzetnika kaže da je do sada nejasno kako vlada u budućnosti želi da postupa sa neprodatim nekretninama. Ipak se nada da će tih skoro 800.000 neprodanih nekretnina, ukoliko se bude sledio vladin program, biti prodato u roku od tri do pet meseci.
Pre svega čini se da je brzo rešenje problema zaduženosti hitno potrebno. Yalçın Karatepe, profesor ekonomije na Univerzitetu u Ankari, kaže da se problem građevinskog sektora, s obzirom na povezanost različitih privrednih sektora, može osetiti i u drugim branšama.
Trenutno građevinske firme svoje dugove od ukupno 60 milijardi evra ne mogu vratiti.
- Taj kreditni rizik trenutno predstavlja ozbiljnu pretnju za bankarski sektor - kaže on. Rešenje kojem teži vlada on ne smatra smislenim i kaže da bi to vodilo ka tome da bi država morala da se zaduži."
- No ukoliko to bude tako učinjeno, to bi značilo da država preuzima troškove građevinskog sektora i pušta da porezni obveznici plaćaju za sve probleme - kaže Karatepe.
Prema njegovim rečima prvi korak ka realističnom rešenju je priznanje da uopšte postoji kriza u građevinskom sektoru.
