U stambenim zgradama u Srbiji ima oko 25.000 liftova, od kojih je čak 15.000 „zrelo" za zamenu, za šta je potrebno oko 450 mil EUR, rečeno je juče (06.11.2018) na sastanku na temu „Problematika liftova u stambenim zgradama u Beogradu" održanom u Privrednoj komori Beograda.
Problem predstavljaju i godine „staža", odnosno činjenica da su liftovi u zemlji proseku stari 44 godine, a prosečno upotrebno vreme jednog lifta je 25 godina, ali i stručni kadar, jer u Srbiji nema dovoljno servisera i instalatera liftova.
Cilj današnjeg sastanka bio je da se sagleda trenutno stanje liftova u Beogradu, ukaže na potencijalne opasnosti po bezbednost korisnika i donese strategija njihove zamene.
Oglas
Polovina od ukupnog broja liftova je u glavnom gradu Srbije, rekao je v.d. predsednika Privredne komore Beograda Aca Popović ističući da su problematični liftovi koji su rađeni pre 40 ili 50 godina.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Nadam se da će model koji usvojimo i pomoć države, pre svega kroz saradnju sa kreditnim ustanovama, u budućem periodu pomoći da obezbedimo servisiranje, zamenu i održavanje liftova tako da se garantuje sigurnost građanima - dodao je on.
Popović je naveo podatke da JP Gradsko stambeno održava 6.500 liftova, vojno stambeno oko 2. 000, a oko 3.000 vlasnika stanova ugovorilo je sa privatnim firmama održavanje liftova. On je takođe naveo i da je u Beogradu oko 7.000 liftova spremno za kompletnu zamenu.
- Svako dalje odlaganje problema dovešće nas u situaciju da se ovaj broj samo uvećava. To je velika investicija i moramo biti svesni da smo otkupom stanova postali vlasnici i svih zajedničkih prostora, kao i liftova koji moraju da se održavaju - rekao je Popović.
On je rekao da problem predstavljaju i kadrovi, odnosno to što su mnogi koji rade u ovoj struci na zalasku karijere, a nedostaje mlađe radne snage, pre svega u oblasti građevinarstva, mašinstva, zavarivanja. Kako je naveo, treba razmotriti mogućnost da se u nekim školama koje su ranije školovale ovaj kadar pojačaju odeljenja.
Kada je reč o troškovima zamene liftova, Popović kaže da zamena lifta koji pokriva 29 stambenih jedinica u objektu košta oko 30.000 evra. To znači da bi u Beogradu troškovi po jednom stanu iznosili oko 1.000 evra.
Ljuban Todić iz JP Gradsko Stambeno ukazuje da je prosečno upotrebno vreme jednog lifta 25 godina, a da su liftovi u našoj zemlji stari više od četiri decenije. Procenjeno je da u Srbiji u stambenim zgradama ima 25.000 liftova od čega je polovina u Beogradu, a za zamenu je „spremno" 15.000 liftova, naveo je on.
- Što se tiče cene, prosečno je po liftu potrebno oko 30.000 evra, što je ukupno nekih 450 miliona evra, koliko je potrebno ukupno za zamenu liftova - rekao je Todić.
Osim finansijskog aspekta, i Todić ukazuje i na problem kadrovskih mogućnosti, odnosno nedostatak servisera i instalatera liftova.
- Početkom devedesetih se školovala poslednja generacija lift montera. Ipak je reč o specifičnoj spravi koja zahteva mašince, poznavanje mašinstva, elektrotehnike, automatike i najcelishodnije rešenje bi bilo otvaranje bar dva odeljenja u školama u Beogradu za lift montere - kaže Todić.
Todić, međutim, ističe da ne znači da su svi liftovi koji su zreli za zamenu i nebezbedni budući da se ipak obraća pažnja na održavanje i bezbednosne elemente. Problem je, kaže, to što oni otkazuju i što se troši novac na popravku, umesto na zamenu lifta.
Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović kaže da je uzrok problema nepravovremeno reagovanje i naveo da bi problem sa kadrovima mogao da se reši prekvalifikacijama i dokvalifikacijama. On je naveo primer da su mnoge zemlje imale slične probleme, među njima i Češka koja je uspela da u okviru pretpristupnih pregovora reši ovo pitanje.
Ovaj sastanak istovremeno je bio i inicijalni sastanak za formiranje tela u okviru PKS-Privredne komore Beograda koje bi se u kontinuitetu bavilo ovom problematikom. Učestvovali su predstavnici Ministarstva privrede, Sekretarijata za komunalne i stambene delatnosti grada Beograda, Mašinskog fakulteta u Beogradu, PKS-Privredne komore Beograda i nekih preduzeća koja se bave ovom delatnošću.
