U skupštinsku proceduru ušle su izmene i dopune dva zakona kojima vlada najavljuje oštriju borbu protiv bespravne gradnje u Srbiji. U pitanju su izmene i dopune Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji u koje je Tanjug imao uvid, a prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Vlada Srbije je na jučerašnjoj (11.10.2018) sednici potvrdila nekoliko izmena Zakona o ozakonjenju, a predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković uvrstila je predloge izmena ovih zakona u dnevni red zasedanja Skupštine 16. oktobra.
Svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi) odnosno na osnovu konačnosti, a neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora, predviđa Predlog izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju.
Oglas
To praktično znači da će se moći krenuti sa rušenjem svih objekata za koje su doneta rešenja, kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja, kako je to bio slučaj do sada. Ovo je jedna od najvažnijih promena u ovom zakonu i mera vlade čiji je cilj zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba u ovoj oblasti.
Do sada su svi bespravni graditelji čak i kada bi bi bili odbijeni u postupku ozakonjenja pokretali spor na Upravnom sudu koji traje po nekoliko godina. Za vreme trajanja upravnog spora ovi objekti nisu mogli da budu rušeni, a vreme trajanja spora nelegalni investitori su koristili da završe bespravnu zgradu i prodaju stanove. Sada, nadležni organ (lokalna samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju, a stranka u postupku može da vodi postupak pred Upravnim sudom dok država od sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da Upravni sud reši suprotno.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Država će ovim izmenama imati mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje (na javnim površinama, u zoni zabrane gradnje poput zone Aerodroma „Nikola Tesla"...) sruši odmah po konačnosti rešenja.
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve objekte koji se legalizuju, a kako bi se sprečile zloupotrebe jer, do sada nije postojala obaveza da se vidljivost objekta na satelitskom snimku proverava za zahteve podnete po starim zakonima.
Takođe, kako piše u izmenama u koje je Tanjug imao uvid, svaki građanin će moće da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti.
Precizira se i da nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (27. novembar 2015) nije i ne može biti predmet legalizacije i zato svi objekti izgrađeni bez dozvole posle tog roka nisu predmet legalizacije i građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju koje stupa na snagu istog momenta. Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od 5 godina, a ako se to ne desi, nadležni organ donosi rešenje kojim se zahtev odbija.
Obzirom da je Zakon o ozakonjenju na snazi već tri godine, to znači da je ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina.
Popis nezakonitih objekata više nije moguć ali će se uspostaviti evidencija objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.
Kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja Zakona, a čiji obekti nisu popisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućeno da budu legalizovani.
Propisana je i obaveza da se vodi javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u katastru.
Nova mera je i da vlasnik ozakonjenog objekta koji je izgrađen u blizini nekog javnog objekta, na primer aerodroma, nema pravo da tuži državu zbog toga što buka aviona utiče na njegovu kuću.
Pored niza izmena, biće i zabranjeno naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole, predviđene su kazne od 1,5 do 3 miliona dinara ili krivična odgovornost u ponovljenom postupku.
Grad Beograd imaće mogućnost da deo poslova legalizacije poveri gradskim opštinama kako bi se brže završio posao oko legalizacije jer, samo u Beogradu ima oko 270 hiljada predmeta za legalizaciju od čega je preko 75 odsto objekata površine do 200 kvadrata. Pooštrena je i odgovornost odgovornog izvođača radova, a skraćeni su rokovi za postupanje nadležnih organa.
Na primer, kad građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno, izvode pripremni radovi bez ili suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, naređuje se bez odlaganja - zatvaranje gradilišta.
Gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora i u oblasti izgradnje objekata do 800 kvadrata.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Izmene preciziraju i ko neće plaćati taksu za ozakonjenje, pa se, na primer, više neće plaćati taksa katastru na određivanje kućnog broja. Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi za objeke veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole što bi prema mišljenju struke, trebalo da ubrza gradnju.
Uvedeno je i niz objedinjenih postupaka kako bi se smanjila birokratija, ubrzale procedure i time, kako predviđa zakonodavac, pojeftini proces izgradnje.
Usvajanjem novih izmena u Skupštini, izrada i donošenje planskih dokumenata proglašeni su javnim interesom za Republiku Srbiju.
Uveden je vremenski okvir za važenje urbaništičkog plana koji ne može biti duži od 25 godina, sa obavezom da svi planski dokumenti sa danom stupanja na snagu ovog zakona, doneti pre 1. januara 1993 godine, prestaju da važe, ali sa obavezom donošenja novog plana koji će ga zameniti u roku od 12 meseci.
Razmena dokumenata i podnesaka u postupcima pripreme i praćenja izrade planskog dokumenta obavljaće se elektronski, a nove izmene u koje je Tanjug imao uvid kažu da će lokacijski uslovi umesto 12 meseci važiti dve godine.
Takođe, novina je i da će se planovi detaljne regulacije donositi umesto za godinu dana, za oko 6 meseci.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, definisano je kako se i na koji način određuje zemljište za redovnu upotrebu objekta, precizirane su odredbe o promeni namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta... Uvedene su „male" i „velike" licence za sva privredna društva i druga pravna lica koja se bave izgradnjom objekata, a gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licencu.
Ministarstvo građevinarstva obavljaće izdavanje i oduzimanje licenci članovima Inženjerske komore Srbije (IKS) i obavljaće nadzor nad delom poslova IKS, pri kojoj će biti formirano pet matičnih sekcija umesto dosadašnjih četiri, a skupština IKS imaće 60 članova umesto dosadašnjih 120.
