Sve su češće žalbe Beograđana na kvalitet novih stanova. Više od 60 odsto kupaca podnese investitorima zahtev za popravku, žaleći se na pucanje maltera u stanu, otpadanje pločica u kupatilu, osipanje parketa, ali i pucanje vodovodnih cevi i kvarove na električnim instalacijama.
Samo nekoliko dana pošto je kupila stan u potkrovlju u Ulici vojvode Stepe, porodici Stefanović počeo je da prokišnjava krov, nekoliko pločica u kupatilu je otpalo, a na zidovima su se stvorile crte usled pucanja maltera.
- Čuli smo za mnogobrojne prevare investitora, pa smo bili presrećni što smo se uselili u stan u roku koji je predviđenim ugovorom. Međutim, onda su nastale nove muke. Krovni prozori su počeli da prokišnjavaju, pa su lavori u dnevnoj sobi postala svakodnevica. Žalili smo se investitoru, jer imamo garantni rok, ali su nam „između redova“, rekli da je mnogo bolje da to sami popravimo, jer ćemo majstore dugo čekati. Zbog toga, za manje popravke, poput pucanja maltera, osipanje parketa ili zagušenje kanalizacije, nismo ni zvali investitore, već smo sami popravljali - priča Marko Stefanović, koji se u stan u novoizgrađenoj zgradi uselio pre tri meseca.
Materijali lošeg kvaliteta - Prema rečima građevinskih stručnjaka, najveći problem je što ima veoma malo zanatskih radnika i što se koriste materijali čiji kvalitet nije dokazan. Takođe, investitori često ne poštuju sve procese gradnje. Recimo, dešava se da zbog uštede vremena, nastavljaju radove na izlivenoj ploči i pre 21. dana, koliko je po građevinskim zakonima potrebno da se beton slegne.
Kad je reč o unutrašnjim radovima, najčešće se prave greške pri postavljanju parketa, koji zahteva posebne vremenske uslove i veoma stručne radnike.
Nema nadzora - Prema rečima Đorđa Bobića, bivšeg gradskog arhitekte, njegova iskustva pokazala su da ima nekoliko stvari koje utiču na kvalitet novoizgrađenih stanova. Prva je nepotpuna projektna dokumentacija, zatim loš opis radova koji će biti izvedeni, neiskustvo investitora, ali i neodgovoran rad nadzora na gradilištu...
U Evropi gledaju svaki šraf - Sa druge strane, u zemljama Evrope, stvar je potpuno drugačija. Garantni rok traje mnogo duže od dve godine, koliko je u Srbiji, a profesionalni nadzorni organ veoma odgovorno štiti krajnje korisnike, kupce stanova. Projekti se vraćaju po nekoliko puta na doradu, sve dok ne bude svaki detalj po propisu.
Nadzorni organ svakodnevno dežura na gradilištu, insistiraju na svakom šrafu, svakom detalju, pa se dešava da ukoliko jedna pločica nije idealno zalepljena, kompletne pločice se skidaju i sve se radi iz početka...
Šta kupci treba da pogledaju - Ako ste pristali da zbog niže cene kvadrata kupite stan u izgradnji, ukoliko ste u mogućnosti, na razgovor sa investitorom povedite arhitektu i obavezno pravnika. Obratite pažnju na sledeće detalje:
- detaljno proučite opis radova koji će biti izvršeni i materijale koji će se koristiti (detalji projektne dokumentacije)
- kakva je statika zgrade (da nema klizišta)
- kakav je položaj stana (da li je sunčan)
- gde se nalazi kućica za lift (da li je uz zid spavaće sobe)
- kakva je izolacija unutrašnjosti zgrade (plafoni ne smeju biti niži od 2,60 metara, ali investitori često žele da dobiju jedan sprat više na uštrb visine plafona)
- kakva će biti fasada (termoizolacija, hidroizolacija)
- kakva je građevinska dokumentacija (da li su plaćene naknade Direkciji za gradsko građevinsko zemljište)
- nikako nemojte investitoru odmah isplatiti sav novac, već plaćajte u ratama, po fazama izgradnje.
Napomena: ceo tekst čitajte u današnjem Blicu.
