Da li je prostor uz reku javno dobro ili građevinsko zemljište? Prema postojećim propisima to je mesto na kome je gradnja dozvoljena i koje ne samo da može da se uzme u zakup već i kupi. Stručnjaci upozoravaju da, iako je negde u skladu sa propisima, gradnja uz obalu ne bi smela da bude dozvoljena.
Deo Zemunskog keja, parcela od 600 kvadrata uz šetalište, koji je prodat, kupila je za oko 300.000 evra sportska akademija Kočović, firma u vlasništvu sina gradskog funkcionera Dragoljuba Kočovića.
Iako se prema Zakonu o vodama, vodno odnosno priobalno zemljište ne može prodavati nego samo davati u zakup, propisi su promenjeni od 2014. - obala se prodaje kao da je reč o bilo kojoj drugoj parceli.
Oglas
Iz organizacije Ne da(vi)mo Beograd kažu da prodaja jeste legalna, ali da predstavlja trend oduzimanja javnog dobra građana Beograda.
- Problematično je što obala reke ne ostaje više javno dobro već takozvano klupsko dobro i neće biti dostupna svima - kaže Dobrica Veselinović iz Ne da(vi)mo Beograd.
Prema javno dostupnim urbanističkim dokumentima, veliki deo priobalja obeležen je kao građevinsko zemljište, odakle i bojazan da bi ubuduće umesto javnih površina mogli da niknu komercijalni sadržaji.
Slika. Obale reka - građevinsko zemljište ili javno dobro? (screenshot N1)
Stručnjaci kažu da prostor uz reku koji štiti domove građana od poplava, ne bi smeo da bude uzurpiran građevinama.
Drugim rečima - na nasipima ne sme nista da se gradi, bez obzira ko je vlasnik.
- Neće smeti to da se radi, jer nije bitno da li je državno ili privatno, ili društveno - propisi su isti za sve. Tamo gde je priobalje, gde su nasipi, može da bude šetalište, ono što sme da se dozvoli. Nikakva gradnja, stambena, ili objekti gde je zabranjeno zakonom - neće biti dozvoljeno. Onaj ko to dozvoli mora da odgovara za to - kaže Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije.
Kako je moguće da se obale reke vode kao građevinsko zemljište, kad je stav stručnjaka da se na nasipima ne sme ništa graditi da oni ne bi izgubili svoju ulogu.
U Gradu kažu da je to pitanje za Direkciju za građevinsko zemljište, ali iz te institucije nismo dobili komentar.
Primer vikendica na levoj obali Save, među kojima su i kuće bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pokazuju kako je u praksi, niko ne spori da su izgrađene mimo propisa, ali se ne upinje ni da ih ukloni.
