Srbija očekuje zakon o građevinskim proizvodima koji će propisati evropske uslove za materijal; Cilj je bezbedan i trajan građevinski materijal, a to znači da će i objekti biti sigurni.
Nove standarde uskoro dobija i građevinski materijal. Priprema se Zakon o građevinskim proizvodima koji treba da uredi faze kroz koje svaki mora da prođe kako bi se uopšte upotrebljavao, ali i pravila kako se upotrebljava. Posle skoro pola veka, cigla, crep i pločica biće usklađeni sa evropskim pravilima. Krajnji cilj je da smo sigurni da su u puteve i kuće ugrađeni bezbedni, kvalitetni i trajni materijali.
Nova pravila najviše se tiču proizvođača građevinskog materijala u Srbiji. Da bi uspeli da se prilagode novim pravilima i pripreme za nove standarde, dinamiku primene budućih propisa predvideće podzakonska akta.
Oglas
- Proizvođači će biti u obavezi da krajnje proizvode koje stavljaju na tržište, i koji će biti ugrađeni u objekat, proizvedu kvalitetno, i dokumentima preko nadležnih institucija, laboratorija i sertifikacionih tela dokažu kvalitet i pravilnost proizvoda - kaže Aca Popović, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije. - Kvalitet i administrativni poslovi mogu iziskivati investicije kod pojedinih proizvođača. Upravo zbog ovih eventualnih troškova Privredna komora Srbije je u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture organizovala niz radionica i javnih rasprava u svim većim gradovima Srbije čiji su glavni učesnici bili privrednici. Oni su davali primedbe i predloge na Zakon, a sve u cilju što bezbolnije primene Zakona o građevinskim proizvodima. Mi u Udruženju za građevinarstvo, industriji građevinskih materijala i stambenoj privredi sumiramo primedbe privrednika i šaljemo ih u Ministarstvo.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Nove procedure na kraju treba da obezbede i kvalitetnije građevinske objekte - puteve, mostove, kuće i zgrade. Na dobijanje sertifikata o ugradnji građevinskog materijala utiču njegova svojstva. Ukoliko građevinski proizvod ne zadovoljava date standarde neće moći da dobije potreban sertifikat.
- Samim tim Zakon će pružiti građanima sigurnost u pogledu opasnih materijala - dodaje Aco Popović. - Za svaki građevinski objekat će se upotrebljavati materijali koji ispunjavaju zahtevane standarde. Uvođenjem novih standarda oni će biti usaglašeni sa evropskim. To znači da će objekat biti trajan i da ima garanciju. Zakon predviđa dinamiku usvajanja podzakonskih akata kojima će biti rešeno uvođenje standarda u svaku oblast. Zakon predviđa i da u slučaju nekih proizvoda, koji ne mogu da dobiju sertifikate u našim institutima, jer nemaju adekvatne tehnologije, važe sertifikati dobijeni u stranim akreditacionim telima.
Građevinska industrija u Srbiji broji oko 11.500 firmi i upošljava oko 116.700 radnika. Samo građevinskim materijalom se bavi oko 700 firmi i 12.500 radnika. Kroz poslednje dve decenije ova grana srpske privrede je pretprela težak udar strane konkurencije.
- Liberalizacijom, u građevinarstvo su došle strane firme. Zahvaljujući mogućnosti da se suspenduje Zakon o javnim nabavkama, u slučajevima kad se radovi finansiraju iz kredita, te firme su dobile značajne poslove - objašnjava Popović. - Onda su naše firme angažovale kao podizvođače, a one su to radile za daleko manje naknade. S vremenom su pale prosečne zarade, ali i kvalitet kadra u građevinarstvu. Naše firme nisu imale sredstava da ulažu ni u opremu, niti u modernizaciju. Tako da sada nekadašnje firme imaju deset puta manje radnika. Broj preduzeća je sličan, ali je u njima mnogo manje zaposlenih.
Poslednjih meseci iz Vlade stižu najave da će se formirati veliko državno građevinsko preduzeće. Detalji se ne znaju, ali u Privrednoj komori ističu nekoliko domaćih firmi koje su strateški značajne za Srbiju.
- Pravo pitanje je da li se isplati formirati novu ili sačuvati i ojačati postojeće kompanije - kaže Aca Popović. - Smatram da je državi neophodno nekoliko firmi. Na prvom mestu je to Energoprojekt jer on može da bude okosnica za nastup naših građevinara u inostranstvu. Za to je potrebno formirati garantni fond. Hidrotehnika je najznačajnija za izgradnju, ali i sanaciju brana i sličnih objekata. Mostogradnja jedina u regionu može da gradi mostove preko reka i mora, ali je važna za državu u slučaju potrebe hitne rekonstrukcije. Oni su tokom bombardovanja sanirali sve oštećene mostove. ZGOP je privatizovan, ali je firma koja bi se bavila održavanjem pruga važna za Srbiju u ovom momentu. PIM Ivan Milutinović je skoro uništen, ali kada su se zaledili vodeni tokovi prošle zime videli smo koliko bi nam značile naše barže. Šta bismo radili da stranci nisu mogli da nam pomognu. Tu su putarske firme poput Planuma i Puteva Užice. I instituti i projektni biroi. A velike projekte ne mogu da rade male kuće.
U BROJKAMA
- 11.500 građevinskih firmi posluje u Srbiji
- 116.700 radnika zaposleno u građevinskom sektoru
- 700 preduzeća koja se bave građevinskim materijalom
