Grad je odlučio da se na prostoru porušene Narodne biblioteke ne gradi novi objekat, nego da se njeni ostaci sačuvaju i predstave, izjavio je glavni gradski urbanista Milutin Folić za dnevni list Politika.
- Sledeće godine počinje realizacija ovog projekta. Za mesec dana biće sređene fasade na Kosančiću, kaldrma do kraja godine, a posle uređenja kompleksa biblioteke sledi gradnja gradske galerije u blizini - najavio je Folić.
Kako navodi list, beogradski projektantski „trougao” bečkog arhitekte Borisa Podreke, čija dva ugla čine Studentski trg i Topličin venac, biće završen uređenjem prostora Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda. Temelji ovog hrama pisane reči, prema njegovom idejnom rešenju, u potpunosti će biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička.
Oglas
Slika. Idejni projekat (foto: Beoinfo)
U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Pođemo li nadesno, naići ćemo na malu tribinu, predviđenu za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od svojih vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga - groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala - cvetnog vrta koji je za Podreku, kako kaže, obeležje životne radosti.
Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. Ovaj, kako on kaže, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.
Ideja arhitekte nije bila da rekonstruiše prošlost jer, kako kaže, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato, objašnjava, on posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice.
