Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović poručila je, posle trilateralnog sastanka Kina - Mađarska - Srbija, posvećenog rekonstrukciji i modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, da su se tri strane dogovorile da što pre počnu razgovore i sa drugim državama, pre svega Makedonijom i Grčkom, kako bi se na sličan način modernizovao čitav pružni pravac do Luke Pirej.
- Počećemo pregovore o tome kako da praktično spojimo projekat Beograd - Budimpešta sa lukom Pirej u Grčkoj, zato što je suština celog projekta koridor koji treba da nas poveže, odnosno da Srbiji pre svega omogući bolji tranzit od Grčke ka samoj Evropi. Zato nije dovoljno imati samo modernizovanu prugu Beograd - Budimpešta, moramo imati i deonice ka jugu - rekla je Mihajlovićeva nakon sastanka u Budimpešti.
Sledeći sastanak trilaterale je, kako je rekla, u januaru u Pekingu, a do tada će se raditi, ne samo na početku rekonstrukcije pruge Beograd - Budimpešta, već i na pripremama za konekciju između Beograda i Budimpešte do Grčke.
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Mihajlović je istakla da je srpska strana spremna da praktično od ovog leta, od juna, a zatim i od novembra počne sa modernizacijom pruge na kojoj će vozovi moći da se kreću brzinom od 200 kilometara na sat.
- Sve što je trebalo da uradimo kao preduslov, a puno toga je bilo, mi smo u prethodnom periodu uradili. Nešto malo sporiji napredak je na mađarskoj strani, srpska strana ide nekoliko koraka ispred, ali smo danas pre svega razgovarali kako da ubrzamo, kako bismo zajedno imali modernizovanu prugu Beograd - Budimpešta - rekla je ona. Kaže da je mađarska strana dala uveravanje da će ubrzati projekat na svojoj teritoriji.
Mihajlovićeva je navela da će na teritoriji Srbije, radovi na deonici Stara Pazova - Novi Sad, koji se finansiraju iz ruskog kredita, početi u junu, dok će radovi na deonici Beograd- Stara Pazova, za koju je ugovor o finansiranju potpisan prilikom nedavne posete delegacije Srbije Pekingu, početi u novembru.
- Trenutno radimo na tome i očekujemo da ćemo u novembru da potpišemo komercijalni ugovor za treću deonicu, do mađarske granice, i tada možemo reći da je Srbija sa svojom projektno-tehničkom dokumentacijom potpuno spremna - navela je Mihajlović.