Kako do jeftinijih stanova u pametnim zgradama?

03.04.2017. | RTS

Da li je moguće da kvadrat stana u glavnom gradu bude između 400 i 500 evra? Građanska inicijativa „Ko gradi grad" tvrdi da – može. Smatraju da bi građani udruženi u stambene zadruge, uz pomoć lokalnih samouprava i banaka, uspeli da za upola nižu cenu od tržišne dođu do stana.

Računica kaže – prosečna tročlana porodica sa prihodom od 60.000 dinara može da izdvoji oko 80 evra mesečno za stanovanje i komunalije. Energetski efikasna zgrada omogućila bi da veći deo novca ide za plaćanje kredita. Stambena zadruga bila bi vlasnik stanova dok ih stanari posle 30-godišnjeg kredita ne isplate. Gde se krije ta ušteda?

- Energetskom efikasnošću, zaobilaženjem privatnog investitora, povoljnostima pri dobijanju zemljišta za gradnju i povoljnostima pri kreditiranju i oslobađanjem ili redukovanjem poreza na stanovanje, mislimo da je moguće smanjiti troškove stanovanja za preko 50 odsto - kaže arhitekta iz GI „Ko gradi grad" Predrag Milić.

Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)

Napravili su i obračun troškova izgradnje stana od 40 metara kvadratnih. Oni koji nemaju novac za početnu investiciju mogli bi da rade na izgradnji.

A zašto su sada cene kvadrata višestruko veće? Stručnjaci tvrde da u zavisnosti od zone, kvaliteta, strukture i izgleda zgrade, cena bruto gradnje stambenog kvadrata u Srbiji ide od 350 do 700 evra po kvadratnom metru. Ipak, gradnja nije najskuplji deo stana.

- To ne uključuje komunalno uređenje, priključke za vodu, kanalizaciju, struju i grejanje, kao ni gradsko građevinsko zemljište. Kad se ti drugi parametri dodaju na cenu stana, oni uvek prevazilaze cenu izgradnje. Zna da bude i do 700 evra po kvadratnom metru - ističe Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Na to investitor dodaje i svoj profit. Ar građevinskog zemljišta i takse za njegovo korišćenje dodatno uvećavaju cenu stana.

Ne sme se zaboraviti da na cenu stambenog kvadrata zgrade utiče i cena gradskog građevinskog zemljišta koja, u zavisnosti od zone u Beogradu, košta od 700 evra pa do 50.000 evra u ekstra zoni.

Projekat „Pametnija zgrada" pored ekonomske i energetske zahteva i socijalnu efikasnost. Stanari bi, prema potrebama i dogovoru, zajedničke prostorije koristili za raznovrsne namene: vrtić, lokal, proizvodnju ili neki zajednički rad. U Holandiji postoji sličan metod neprofitne stambene gradnje.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Veoma sam zadovoljan sa vašim solarnim sist...
Miloš 01.01.2020.
Ona trolejbuska okretnica, koju je neki "mo...
SAŠA 23.12.2019.
Ovo je dokaz da građane ne treba uzimati mn...
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...