Rekonstrukcija zgrade Muzeja savremene umetnosti godinama je odugovlačena, muzej je bio zatvoren za javnost, a radovi započeti 2007. godine još uvek traju. Do 2010. završena je prva faza, koja je obuhvatila rekonstrukciju suterenskih prostorija i depoa, krovne izolacije i lanterni, a energetski blok je izmešten u aneks na južnom delu objekta.
Krajem prošlog leta konačno je počela druga faza radova, tokom koje će biti završeni preostali radovi, uključujući rekonstrukciju unutrašnjosti objekta, instalacija i fasade, kao i uređenje muzejske parcele u Parku umetnosti. Na gradilištu radovi za sada dobro napreduju, odvijaju se u zadatim rokovima, a u razgovoru sa v.d. direktorom Slobodanom Nakaradom potvrđeno je da su obezbeđena sredstva za završetak svih radova. Projekat će građevinski biti završen tokom maja, nakon čega sledi useljenje i svečano otvaranje u oktobru ove godine. Simbolično, obnovljen Muzej savremene umetnosti proradiće 20. oktobra, na isti dan kada je prvi put otvorio vrata posetiocima 1965. godine.
Zgradu Muzeja savremene umetnosti projektovali su arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović, pobednici na konkursu iz 1960. godine. Građena je između 1960 i 1965. godine, a kako od 1987. poseduje status spomenika kulture rekonstrukcija se vrši pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika. U tom smislu, radovi ne podrazumevaju nikakve izmene na gabaritu objekta ili njegovom originalnom konceptu, već samo rekonstrukciju sa primenom najsavremenijih muzeoloških standarda. To podrazumeva manja prilagođavanja na unutrašnjosti, funkcionalnu reorganizaciju, nove sadržaje za posetioce i modernizovan izložbeni prostor.
U ovoj fazi, radovi se izvode na oko 6.000 m² prostora, od čega je gotovo 5.500 kvadrata izložbeni prostor. Novi sadržaji za posetioce podrazumevaju otvaranje muzejske suvenirnice i restorana, a obezbeđen je i dodatan prostor za muzejsku biblioteku. Možda najznačajnije unapređenje u osnovnoj funkciji biće izgradnja nove sale za projekcije, čime se prate trendovi u razvoju vizuelnih umetnosti i njihove prezentacije. Značajno poboljšanje uslova biće i u službama za istraživanje i konzervaciju, a kancelarijski prostor preuređen je po open-space konceptu. Poseban naglasak je stavljen na unutrašnje i spoljno osvetljenje, a izložbeni prostor imaće automatizovane sisteme upravljanja ambijentalnim svetlom. Unutrašnjost objekta biće posebno osigurana modernim senzorima za kontrolu bezbednosti objekta i njegovih eksponata.
Trenutno se vrše radovi na delu fasade i unutrašnjosti objekta, pošto je u prethodnom periodu završeno izlivanje ulazne pasarele. Čeka se završetak radova na staklenom delu fasade, kako bi se izvršilo spajanje pasarele sa objektom. Staklene lanterne na krovu zamenjene su u prvoj fazi, sada samo predstoji kontola i pregled, a u pripremi je i postavljanje dekorativnog osvetljenja na spoljašnjosti. U sklopu rekonstrukcije biće uređen i Park skulptura, produžetak izložbenog prostora u parku ispred objekta, a na muzejskoj parceli planirano je i formiranje otvorenog amfiteatra za muzejske manifestacije.
Ova temeljna rekonstrukcija privešće muzej nameni po najvišim standardima, međutim dugoročno posao nije završen. Koncept postojeće zgrade MSU orjentisan je pretežno za prezentaciju skulptura i nije optimalno dizajniran za slikarske postavke. Pored ovog važnog nedostatka, veličina izložbenog prostora je nedovoljana, a kolekcija eksponata davno je prevazišla kapacitete postojećih depoa. U situaciji gde dva najveća muzeja u gradu ne rade, teško je govoriti o optimumu. I ovo je veliki korak za MSU, ali se u srednjem roku mora razmišljati o proširenju muzejskog kompleksa, izgradnji Nacionalne galerije ili nekom drugom rešenju.
Vrednost radova u ovoj fazi ugovorena je na oko 5 miliona evra, a radove izvodi firma Termoinženjering.