Nekada centar rekreativnog turizma, Zlatibor se pretvorio u mesto lošeg urbanizma i bespravne gradnje. Turistički centar Srbije, Zlatibor, poslednjih godina doživljava naglu ekspanziju građenja hotelskih i privatnih objekata. Osim bespravne gradnje, ovu priču prate mnogobrojne kritike da je reč o lošem urbanističkom planu, koji preti urušavanju ambijenta ove planine. Za kontrolu je, kažu u lokalnoj samoupravi, zadužen samo jedan građevinski inspektor, a sankcije za bespravnu gradnju su, tvrde, simbolične.
Nekada vazdušna banja sa skromnim vikendicama i ponekim hotelom, sada je veliko gradilište, gde višespratnice niču na gotovo svakom praznom prostoru.
- Treba da se borimo za održivi turizam. Ako se nastavi ovakvim tempom, onda nema ništa od takvog turizma. Zlatibor onda više neće biti mesto koje će nuditi čist vazduh, hranu koja je izvorna i tradicionalna. Ako vi u većini lokala jedete francusku ili italijansku kuhinju, onda zašto ići na Zlatibor, možete ići na neko mesto koje je jeftinije - dodaje Radmila Janjušević, članica regionalne turističe uprave.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, u kojoj se i nalazi turistički centar Zlatibor delimično se slaže sa ovom konstatacijom, a većinu stvari objašnjava tranzicijskim procesima prvobitne akumulacije kapitala. - Država je morala da pomogne lokalnim samoupravama i samoj sebi da tu tranziciju koja je ubrzano krenula negde kontroliše i sankcioniše. Najmanje se uradilo po pitanju kontrole i sankcije tržišta otvorenog tipa - dodaje.
Resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdi da je državni nivo odgovoran za planove generalne regulacije Zlatibora, a za realizaciju svega navedenog i izdavanje građevinskih dozvola lokalna samouprava. - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije nadležno za izdavanje građevinskih dozvola na teritoriji opštine Čajetina, već lokalna samouprava, koja je od 2009. godine dužna da vodi i evidenciju o izdatim građevinskim dozvolama - stoji u saopštenju resornog ministarstva. U lokalnoj zajednici tvrde da su im svezane ruke najprije zato što je Skupština Srbije donijela čak pet Zakona o ozakonjenju, koji omogućuju legalizacije bespravnih objekata ili najčešće objekata koji imaju dozvolu, ali su pri gradnji višestruko izašli iz dozvoljenih gabarita. Dodatni problem je, tvrde, i to što je kupcima nekadašnjih državnih turističkih kompleksa omogućeno da besplatno legalizuju ono što su dogradili na parcelama tih preduzeća.
- Ovi investitori, koji grade na državnom zemljištu, dobiju besplatno zemljište po osnovu pravnog sledbeništva, po ovom zakonu ne plate infrastrukturu, porez i eto - to je favorizovanje nekih ljudi koji su bili drski i bezobrazni i gradili bez građevinske dozvole - jasan je predsednik opštine Milan Stamatović.
