Grad raspisuje konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje za deo novobeogradskog bloka preko puta Parka prijateljstva u kojem će biti i novo zdanje klasične muzike.
Ivan Tasovac ispao je iz špila karata koji je Vučić promešao za novu Vladu Srbije. Ako Tasovac tuguje što nije dobio ministarsku funkciju, mogla bi da ga uteši vest da će se zidati novo zdanje Filharmonije na mestu nesuđenog muzeja revolucije, preko puta Parka prijateljstva. Jer, kada je pre pet godina ugostio Santjaga Kalatravu, čuvenog španskog arhitektu, i sa gradskim čelnicima ga prošetao po Beogradu u potrazi sa lokacijom novog muzičkog zdanja, Tasovac je pokazao koliko mu je stalo do tog projekta, a usput je pobrao sve simpatije stručne javnosti. Doduše, osim šturog saopštenja iz Beogradske filharmonije, na čijem je čelu bio Tasovac, javnost tada ništa nije saznala o detaljima Kalatravine posete. Ako smo onda prokockali šansu da otac nebodera – uvrnutog torza u Malmeu – ostavi autorski pečat u Beogradu i projektuje zgradu Filharmonije, koja ne bi bila samo kulturni nego i poslovni pogodak, ni sada sve lađe nisu potonule. Jer, grad će, kako saznajemo, najverovatnije u septembru raspisati konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje dela novobeogradskog Bloka 13 sa zgradom Filharmonije. To znači da se najpre traži planski dokument za taj prostor. Nije isključeno da sledeće godine bude održan i međunarodni konkurs za samo zdanje na kojem bi mogli da učestvuju velemajstori arhitekture koji decenijama nikako da se „prime” u našoj sredini.
Blok 13, deo prostora pored temelja nikad završenog muzeja revolucije, u planskim dokumentima Beograda rezervisan je za kulturna zdanja od nacionalnog značaja što Filharmonija jeste. Dok urbanisti nisu pikirali ovu poziciju, kuća muzike šetala se po gradu. Predlagano je da bude podignuta na Dunavu pored hotela „Jugoslavija” i u gradiću „Pejton” na Čuburi. Čak je za taj deo Vračara planom detaljne regulacije predviđena gradnja javnog objekta kulturne namene – muzičkog centra. Filharmonija je trebalo da ima prizemlje i tri sprata i da bude visoka petnaest metara sa salom koja bi mogla da primi oko 1.000 posetilaca. Bilo je reči da se na vrhu zdanja podigne i muzičko obdanište, odnosno dečja filharmonija. Od te ideje se odustalo jer je trebalo raseliti zakupce lokala u gradiću „Pejton”, a oni su bili i sad su protiv takve odluke.
Na kraju je povučen najmanje bolan rez. Zdanje u Ulici Studentski trg 11 rekonstruisao je 2004. godine arhitekta Goran Vojvodić. Ali ono je skučeno za sve sadržaje neophodne kući muzike.
O novom zdanju Beogradske filharmonije ne sanjaju samo domaće arhitekte i muzičari, već i slavni umetnici koji su kod nas gostovali. Jedan od njih je Zubin Mehta, dirigent svetskog glasa, koji godinama podržava Beogradsku filharmoniju. On je u više navrata skretao pažnju stručnoj javnosti, ali i najvišim državnicima da je ovoj kulturnoj instituciji preko potreban novi dom nalik na svetske. Prošle godine u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem dobio je obećanje da će početi izgradnja koncertne dvorane i da ona neće, kazao je Vučić, koštati više od 50 miliona evra.
– Napravićemo jednu od najboljih koncertnih dvorana u regionu koja će imati 1.500 mesta sa najboljim zvukom. Uzećemo najkvalitetnije firme iz sveta, a nekoliko je i Mehta preporučio – kazao je Vučić u septembru prošle godine, a preneo Tanjug.
