Najduži tunel u svetu, dug 57 kilometara, juče je svečano otvoren, a redovan saobraćaj krenuće od decembra. Bezmalo dve decenije bilo je potrebno da čuveni „Gotard“ - koji prolazi kroz istoimeni deo švajcarskih Alpa i spaja sever i jug Evrope - bude predat putnicima. Kompletirani tunelski kompleks sada je glavna železnička ruta između Đenove u Italiji i Roterdama u Holandiji.
Ovaj tunel je postao novo svetsko čudo jer je u mnogim kategorijama "naj", ali i zato što je završen pre roka:
- Slični projekti probili su rok i do 23 odsto, a ovde je sve gotovo i pre roka, planiranog za 2017. godinu. I troškovi su blizu predviđenih. Izgradnja je ukupno koštala 12 milijardi švajcarskih franaka (10,9 milijardi evra), što je tek 20 odsto više nego što je prvobitno planirano - kaže Bent Flivbjerg, šef katedre za menadžment velikih projekata u biznis školi Said univerziteta u Oksfordu.
Oglas
Tunel povezuje mesta Erstfeld u Švajcarskoj i Bodio u Italiji i realizovao je ideju staru više decenija. Prvi nacrt uradio je švajcarski inženjer Karl Eduard Gruner još 1947. godine, ali su razne prepreke pomerile početak radova na 1999. godinu.
Bazni tunel „Gotard“ zapravo je deo većeg kompleksa od još nekoliko tunela, a ukupni troškovi procenjuju se na 24 milijarde švajcarskih franaka, odnosno oko 3,6 odsto jednogodišnjeg švajcarskog BDP. Za Švajcarsku, „Gotard“ je bio veća stavka u budžetu nego za SAD program sletanja na Mesec - „Apolo“!
Kada tunel bude potpuno operativan, skratiće putovanje od Ciriha do Milana na dva sata i 40 minuta, to jest za sat.
Zbog nove rute železnički teretni saobraćaj postaće efikasniji, pa se očekuje smanjenje broja teretnih kamiona sa dizel-motorima na putevima, što će unaprediti saobraćaj i smanjiti zagađenje. Očekuje se da će broj putnika na ovoj liniji porasti sa današnjih 9.000 na 15.000 do 2020. godine. Maksimalno opterećenje kad je robni transport u pitanju biće 377.000 tona dnevno, odnosno 15.080 kargo-kontejnera. „Gotard“ će zaposliti 2.600 radnika.
Gradnja tunela „Gotard“ postala je moguća zahvaljujući tehnološkom napretku mašina za kopanje, koje su zamenile opasnu metodu korišćenja eksploziva i bušenja. Reč je o mašinama koje istovremeno buše rupu u planini i betoniraju je, pa je praktično izbegnut rizik od urušavanja. Bušilice su duge 410 metara, odnosno četiri fudbalska igrališta.
OBORIO REKORDE
Ovaj tunel je i najdublji na svetu: leži i do 2.300 metara ispod planine. U njega su ugrađeni bakarni kablovi dugački 3.200 kilometara, što je više od polovine udaljenosti između Londona i Njujorka. Njegova izgradnja trajala je 17 godina. Kroz planinski masiv Gotard u Alpima izbušen je ukupno 151 kilometar tunela, prokopane su dve odvojene cevi za železničke pruge i poprečni i bezbednosni „kraci“.
