U Pančevu je počela izgradnja novog zatvora, koji će imati kapacitet za smeštaj 500 osoba lišenih slobode, odnosno 300 osuđenika i 200 pritvorenika, a useljenje je planirano za dve godine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Prvi kamen temeljac simbolično je položio ministar pravde Nikola Selaković, a obeležavanju početka radova prisustvovali su i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović, gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, kao i predstavnici pravosudnih i gradskih institucija.
Novi zatvor biće izgrađen na deset hektara zemljišta postojeće ekonomije, koja je u sastavu postojećeg pančevačkog Okružnog zatvora i nalazi se na putu za Bavanište, rekao je ministar pravde.
Kazneno-popravni zavod će biti građen u skladu sa savremenim standardima, najvišim stepenom obezbeđenja i opremljen posebnim tehničkim sistemom zaštite, najavio je Selaković.
- Zatvor će biti građen po najsavremenijm standardima i mogu da kažem da će biti najmoderniji zatvor u Srbiji – rekao je Selaković.
Planirano je da ceo kompleks bude ograđen perimetarskim sistemom zaštite, a sam objekat IC senzorima i više stotina kamera za video nadzor. Na ulazu će biti neprobojna stakla, KD vrata nove generacije, tunel za skeniranje stvari, kao i prostorije za lični pretres.
Planirano je da se ceo kompleks, na 24.000 kvadrata, sastoji od sedam zgrada: dve za smeštaj osuđenika, kuhinje, upravne zgrade, prijavnice, zgrade za posete i tehničkih prostorija.
Vrednost izgradnje i opremanja je 23 miliona evra, od čega Centralna evropska banka kreditira 18 miliona, a Srbija sufinansira sa pet miliona evra za opremanje, rekao je ministar.
On je napomenuo da će ga nameštajem opremati „stanari“ zatvora u Požarevcu – Zabeli, Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Nišu (kreveti, dušeci, stolovi, stolice...)
Kada radovi budu gotovi, postojeći Okružni zatvor u Pančevu, koji se nalazi u centru grada u pešačkoj zoni, biće iseljen, a ideja je da se ta zgrada koja je u vlasništvu Ministarstva pravde, preda gradskoj upravi i preuredi u muzej.
Ta zgrada ima kapacitete za 160 lica, a datira, prema podacima Uprave, iz vremena Marije Terezije, tačnije iz druge polovine 18. veka, i od postanka nije menjala svoju namenu.
