Aleksandar Vučić, premijer Srbije, razgovarao je u Beogradu sa ambasadorom Kine Li Mančangom o projektima iz oblasti infrastrukture i energetike. Akcenat je stavljen na „Železaru Smederevo“, koju je 18. aprila preuzeo kineski partner, ali i termoelektranu „Kostolac B3“ čiji je početak gradnje bio najavljen za Božić, ali se na to još čeka.
www.pixabay.com
Oglas
Kako se nezvanično saznaje razlog kašnjenja jeste što se stalno pojavljuju novi problemi koji odlažu početak gradnje. Izvor „Politike“ upućen u problematiku, kaže, da je posao stopiralo dobijanja građevinske dozvole. Potom se čekalo na rešenja građevinske inspekcije za gradnju dimnjaka na termoelektrani. Bez odgovarajuće dozvole dimnjak nije smeo da bude sagrađen.
Posao prolongira i raseljavanje domaćinstava sa zaštitnog pojasa Drmno, čiji su se meštani peticijom opredelili da zatraže iseljavanje. Dobra strana posla s Kinezima, koji kreditiraju gradnju ove termoelektrane, jeste to što je Vlada Srbije uplatila 105 miliona dolara kao avans, kako je ugovorom bilo i predviđeno.
Kada ova investicija bude realizovana Srbija će posle tri decenije dobiti prvi novi energetski blok, snage 350 megavata električne energije. Izgradnja novog bloka košta 613 miliona dolara, a proširenje kopa Drmno 97,6 miliona. Ovaj projekat je utoliko važniji, ako se zna da se u „Kostolcu“ dnevno proizvede do 15 odsto ukupne potrošnje struje.
Rok za završetak izgradnje termoelektrane je pet godina, a kako je grejs period dve godine duži, ideja je bila, kaže ovaj izvor, da objekat delom i sam sebe isplaćuje ukoliko na vreme krene da proizvodi električnu energiju.
Za snabdevanje novog bloka B3 potrebna je godišnje obezbediti oko tri miliona tona uglja, zbog čega je neophodno proširenja površinskog kopa, kao i nova trafo-stanica. Planirano je da proširenje kopa bude završeno za 42 meseca, odnosno 1,5 godinu pre aktiviranja bloka B3, što će biti dovoljno za otkrivanje novih količina uglja za ovaj blok.
Novi blok u Termoelektrani „Kostolac“, trebalo bi da bude priključen na elektroenergetsku mrežu od 2020. godine.
U okviru druge faze obuhvaćeni su i novi zahtevi koji se odnose na novousvojenu evropsku regulativu i koji se tiču smanjenja emisije gasova, a svi standardi su usklađeni sa važećim propisima Srbije, kaže ovaj izvor.
