Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i dalje je prvo na „beloj“ listi poželjnih građevinskih preduzeća za poslovanje, kada je u pitanju poštovanje zakona, dugovanje državi i zaposlenima, bezbednost zaposlenih i njihov pravni status, saopštio je Kabinet potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović.
Nakon ažuriranja „bele i crne liste“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za četvrti kvartal 2015. godine, rezultat je pokazao da je nakon više od godinu dana od kako je sačinjena lista, broj građevinskih kompanija na njoj porastao za oko 13 odsto, dodaje se u saopštenju.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Osim ukupnog broja analiziranih građevinskih preduzeća, u porastu je i broj onih na beloj listi, pa se za poslednji kvartal 2015. tamo našlo 379 preduzeća što je 62,33 odsto kompanija sa liste. U 2014. „belu listu“ činilo je 60 odsto predstavljenih preduzeća, odnosno njih 327.
S druge strane, u padu je broj građevinskih preduzeća sa nula bodova koja se nalaze na „crnoj listi“ – 2015. ih je bilo 88 ili 14,5 odsto, 2014. 86 odnosno 15,9 procenata.
Teške povrede na radu u 2015. su prepolovljene (sa 54 u 2014. na 27 u 2015.) a zahvaljujući insistiranju Ministarstva na čestim kontroloma, više je i evidentiranih povreda prava radnika na putevima. Tako je u 2014. evidentirano 36 radnika na crno, u 2015. njih 82.
Više od godinu dana od objavljivanja prve liste koja se stalno revidira neki od dobrih primera su kompanija „Putevi Užice“ koja je izmirila poreski dug za oko 155 miliona dinara i izašla iz blokade, preduzeće „Peštan“ koje je bilo na „crnoj listi“ u 2014. godini zbog pet teških povreda na radu, a sada je prvo na listi dobavljača bez ijedne teške ili lake povrede u 2015, sa 709 zaposlenih od čega 74 odsto na neodređeno vreme, i koja nema nijednog „ugovorca“.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvelo je u decembru 2014. godine „crne i bele liste“ građevinskih preduzeća kako bi se uveo red u građevinsku industriju, kako bi se izbegli slučajevi da se poslovi dodeljuju „fantomskim firmama“ bez zaposlenih, kako bi poslovanje tih kompanija postalo tranparentnije.
Kriterijumi su dugovanja koja ta preduzeća imaju prema državi za porez i prema zaposlenima kroz obavezno socijalno osiguranje, radno-pravni status zaposlenih, odnosno da li su stalno zaposleni ili angažovani ugovorima o delu ili privremeno-povremenim poslovima, da li poštuju zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, da li su evidentirane teže ili lakše povrede, i da li preduzeća angažuju radnike na crno.
