Decenija i po prošla je otkako je u smederevskom naselju Miloje Đak pompezno počela gradnja trospratne zgrade sa 30 stanova za mlade bračne parove, policajce i oficire. Bilo je to odmah po završetku bombardovanja, 1999. godine. Tadašnja vlast krenula je pompezno u obnovu zemlje, a u paketu je promovisan i grandomanski graditeljski projekat „U novi milenijum u novom stanu“. Tačnije, sa sto hiljada novih stanova. Sve je u to vreme, u razorenoj državi, izgledalo bajkovito, te su tako mnogi mladi Smederevci poverovali da će im država pomoći da se skuće „za male pare“. Formirana je „Direkcija za obnovu zemlje“ koja je bila investitor ovog, ali i mnogih drugih projekata širom Srbije, a radove u zgradi u Smederevu izvodilo je ovdašnje građevinsko preduzeće „Jugovo“.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Useljenje je obećano, u Mrkonjićevom stilu, za rekordnih pet meseci. Samo godinu dana kasnije, akteri ove „bajke“ počeli su volšebno da nestaju: Direkcija za obnovu zemlje je ugašena, a „Jugovo“ je otišlo u stečaj. Od gradilišta je ostao samo betonski kostur jer od 2000. godine do danas ni cigla nije ugrađena u nesuđenu zgradu.
Nakon petnaest godina propadanja, oronula trospratnica nalazi se na „ničijoj“ zemlji. Zgrada nema građevinsku dozvolu, pa se ni gradnja ne može nastaviti, a ni legalizacija objekta nije moguća.
- Dok se ne utvrdi vlasnik parcele ili objekta, neće moći da se uđe u ozakonjenje, tako nalaže zakon – kaže za „Politiku“ Dragan Krstić, prvi čovek smederevskog urbanizma.
Istina, firma „Jugovo“ podnela je 2003. godine zahtev za legalizaciju, ali neophodna projektna dokumentacija nikad nije dostavljena. Danas, čak i kada bi se retroaktivno odlučivalo o legalizaciji, podnosilac zahteva više ne postoji.
U međuvremenu, zub vremena učinio je svoje. Građevina se polako urušava i gotovo je nemoguća misija da od nje nastane stambeni objekat. Upućeni kažu da bi samo procena statičara i građevinskih stručnjaka koštala više od postojećih zidova.
Da ironija bude veća, objekat ne sme ni da se ruši. Iako je takvo rešenje doneto odavno, od te namere se odustalo jer zakon zabranjuje rušenje dok je u toku postupak legalizacije.
Ovaj administrativni lavirint očito nema izlaza, ali su očajne komšije – meštani velikog stambenog naselja Miloje Đak na razne načine pokušali da se reše „uklete trospratnice“, kako su joj kumovali. Pisali su peticije, upozoravali nadležne da im je ugrožena bezbednost, pogotovo deci koja se igraju pokraj objekta, da se noću tu okupljaju narkomani, beskućnici, psi lutalice... I njima je, vele, rečeno da za sada nema zakonskih osnova da se zgrada privede nameni.
Tada se radilo kvalitetno i ne bi trebalo da bude opasna po bezbednost, ali nikad se ne zna. U skorije vreme trebalo bi ispitati stabilnost objekta, navode ovdašnji urbanisti.
Po svemu sudeći, rešenje problema leži u zvaničnoj odluci da ne postoji zakonski osnov za legalizaciju. Tek tada buldožeri će moći da odrade svoje.
Sud odlučuje ko je gazda
Jedno od glavnih pitanja je ko je pravni sledbenik firme „Jugovo“, a samim tim i naslednik građevine zarasle u korov. Posle stečaja, deo imovine „Jugova“ preuzeli su poverioci, a deo se raspao na više firmi koje takođe ne postoje. Predmet o sudbini nesuđene zgrade za mlade parove, oficire i policajce, stigao je čak u Niš gde se pred tamošnjim sudom vodi spor za utvrđivanje vlasništva. Ako pripadne državi, Smederevo očekuje brzo rešenje za devastirani objekat, nadomak centra grada, a ne nova obećanja i decenije čekanja da se uruši sam od sebe.
