Građani koji budu legalizovali objekte prema novom Zakonu o ozakonjenju moći će da ih stave pod hipoteku i uzmu kredit. Naime, banke su spremne da prihvate zalog nad takvim stanovima, kućama, pomoćnim zgradama i ugostiteljskim objektima, ali tek po dobijanju vlasničkog lista. U bankama kažu da ne mogu da izađu u susret potencijalnim klijentima dok traje postupak legalizacije.
- Dosad, odnosno dok je bio na snazi takozvani „Veljin zakon“, nismo prihvatali prema njemu legalizovane objekte pod hipoteku – kaže Raško Tomašević, direktor marketinga „Credit Agricole“ banke. - Sada, kada takvi stanovi i kuće budu u redovnom statusu, odnosno dobiju papire, moći će da budu zaloga za stambene i druge zajmove.
Oglas
www.pixabay.com
I Slađana Popović, stručni savetnik u kompaniji za nekretnine i finansijsko savetovanje „Coreside“, smatra da neće biti prepreke pri raspolaganju nepokretnom imovinom na otvorenom tržištu.
- Banke će i na ovakve objekte moći da upisuju hipoteke u cilju obezbeđenja svojih sredstava. Biće pritom diskrecija svake od banaka da proceni rizik plasmana – objašnjava Popovićeva. - U teretnom listu katastarskog lista nepokretnosti neće biti zabeležbi koje bi predstavljale smetnju pri kupoprodaji ozakonjenih nekretnina. One će u smislu Zakona o hipoteci, i ostale relevantne zakonske regulative, biti tretirane kao i svi drugi legalni objekti, posle okončanog ozakonjenja.
Ozakonjenjem objekata koji su sagrađeni bez prethodno pribavljene tehničke dokumentacije sada se stiče i pravo svojine i raspolaganja, dok je po prethodnom zakonu, upisom u katastar sticano samo pravo svojine.
- Poslovne banke koje posluju na našem tržištu neće imati smetnje pri upisu hipoteka, osim ukoliko za to ne postoji neki drugi osnov – kaže Popovićeva. - Samim tim moglo bi se reći da je sada situacija drugačija u odnosu na prethodni zakon i da je cilj novog zakona legalizacija bespravno sagrađenih objekata i obeshrabrivanje dalje nelegalne gradnje u Srbiji. Recipročno, kada razmatramo slučajeve u kojima će predmet ozakonjenja biti bespravno sagrađeni objekti na zemljištu na kom postoji upisana hipoteka neke banke, postupak ozakonjenja ipak može biti sproveden ukoliko su ispunjeni ostali uslovi. Nakon ozakonjenja, sva ostala pravna pitanja mogu se regulisati u sudskim i drugim sličnim postupcima.
Kod notara bez problema
Predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović smatra da neće biti problema oko prodaje nelegalnih objekata koji budu legalizovani po najnovijem zakonu.
- Pretpostavljam da će banke davati kredite, jer će postojati mogućnost da se upiše hipoteka – kaže Đukanović. - Ljudi koji ozakone svoje nekretnine dobiće dozvole i sva svojstva objekta će biti upisana u katastar nepokretnosti. Verovatno će samo morati da sačekaju da se završi postupak ozakonjenja.
Teret za neozakonjene
- Pravo raspolaganja će biti zabeleženo kao teret za one objekte kojima ozakonjenje nije dozvoljeno, a usled tehničkih prepreka ne može biti naloženo rušenje – kaže Popovićeva. - Takvi objekti neće moći biti predmet hipoteke.
