Ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović nedavno je čelnicima ovdašnje gradske uprave, prema njihovom svedočenju, obećala da će pruga Lapovo-Kraljevo, koja prolazi kroz Kragujevac, biti uvršena u saobraćajnu mrežu Zapadnog Balkana, te da će tokom ove godine biti nastavljeni ili započeti radovi na izgradnji auto-puta prema Koridoru 10 i obilaznicama (severna i južna) oko Kragujevca.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Ministarka je, kao što je „Danas“ već pisao, održala obećanje i pruga Lapovo-Kraljevo je na Balkanskom forumu u Beču uvrštena u mrežu balkanskih saobraćajnica, koja je deo evropskih železničkih koridora. Ta pruga će, u skladu sa zaključcima skupa u Beču, biti elektrificirana, a predviđeno je i njeno izmeštanje iz centra Kragujevca, što je višedecenijska želja žitelja centra Šumadije. Ono što se u vezi s ovim još uvek ne zna, jeste kad će da počne elektrifikacija te trase i kad može da se očekuje njeno izmeštanje iz centra grada.
Ne zna se, nadalje, ni kad će biti završen, pre jedanaest godina započeti i 25 kilometara dugi auto-put prema Koridoru 10, koji je do ulaza u Batočinu izgrađen u dužini od oko 19,5 kilometara. Izgradnja preostalih još pet-šest kilometara iz javnosti nedovoljno poznatih razloga čeka već nekoliko godina, iako je i taj putni pravac, kao i pruga, ugovorna obaveza države prema „Fijatu“, i uprkos nedavnoj izjavi premijera Aleksandra Vučića da je put od Kragujevca do Koridora 10 „žila kucavica za Srbiju“. Kako u poslednje vreme na tom gradilištu nema nijednog radnika, javnost se sve glasnije pita da li država, možda, nije odustala od završetka te saobraćajnice.
Tim povodom oglasilo se i rukovodstvo kragujevačkog ogranka „Saveza samostalnih sindikata Srbije“, koje u svom saopštenju najpre konstatuje da se „Kragujevac, koji od 2000. godine ima manje 25.000 radnih mesta, uz izmenjenu strukturu zaposlenih, u kojoj je industrijski radnik postao retka pojava, suočava i sa opasnošću da postane i grad u bespuću“.
- Ovih dana kada na istorijskom putu, po dužini gradnje, prema Koridoru 10, nema nijednog radnika, najozbiljnije nagoveštava pretvaranje Kragujevca u samoniklu urbanu oazu. Država koja se proglasila neukom da upravlja privredom, pokazuje da je nesposobna da uradi i ono što je sama proklamovala za svoj zadatak, izgradnju infrastrukture. Promašena privredna strategija uzima svoj danak i kada je reč o izgradnji infrastrukture – ističe se u sindikalnom saopštenju, uz napomenu da neispunjavanje infrastrukturnih obaveza prema „Fijatu“ „izaziva zebnju kod Kragujevčana“, te da, bez dobrih puteva u svim delovima Srbije, nema ni ravnomernog regionalnog razvoja.
U kragujevačkom „Preduzeću za izgradnju grada“, koje je indirektno uključeno i u gradnju saobraćajnica u Šumadiji, kažu da završetak auto-puta prema Koridoru 10, do ulaza u Batočinu, kasni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na jednoj deonici od nekoliko stotina metara (kod Nikšićkog brda) i neispunjenih obaveza izvođača radova kod petlje u Badnjevcu. Gradnja poslednje deonice puta, kroz Batočinu, u dužini od oko pet kilometara, čeka da se završi planska dokumentacija. U tom preduzeću tvrde da bi problemi na već izgrađenim deonicama (nerešeni imovinsko-pravni odnosi i kod Badnjevca) mogli brzo da budu prevaziđeni, i da bi 20 kilometara tog auto-puta moglo ubrzo da bude pušteno za saobraćaj, ali da nadležni čekaju završetak i deonice kroz Batočinu, kako put ne bi bio otvaran više puta.
I besparica usporava putare
Bolji poznavaoci prilika u putnoj privredi smatraju da završetak auto-puta prema Koridoru 10 „koči“ i besparica u državnoj kasi. Ali, ako se ima u vidu značaj „Fijatove“ fabrike za domaću privredu i činjenicu da je Kragujevac obrazovni, zdravstveni, privredni i administrativni centar kojem gravitira više od dva miliona žitelja centralne i zapadne Srbije, te Raške oblasti i severa Kosova, država bi morala da nađe rešenje i završi auto-put, započne elektrifikaciju i izmeštanje pruge i izgradnju jedne obilaznice oko Kragujevca.
