Najnoviji dopis Laboratorije fizičke hemije iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ o rešenju za „smrdljive“ zgrade u naselju Dr Ivan Ribar u čijem zaključku stoji – rušenje, uzburkao je društvene mreže. Ipak, kako kažu iz „Instituta“, predlog je, pre svega, proistekao zbog nepoverenja javnog mnjenja, a ne zbog toga što sanacija nije moguća.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Direktorka Laboratorije dr Milica Marčeta Kaninski nedavno je taksativno obrazložila rad na ovom slučaju upravi „Instituta“, ali i način dekontaminacije ako bi se ona uradila.
- U arhivu „Instituta Vinča“ zaveden je Elaborat sa rezultatima ispitivanja u cilju nedvosmislenog utvrđivanja uzroka pojave neprijatnog mirisa na lokaciji u Ulici Mileve Ajnštajn, a ne projekat sanacije „Građevinske direkcije Srbije“ (GDS). „Institut“ nije potpisnik projekta, zbog neslaganja u izvođenju procesa dekontaminacije – stoji u dopisu.
Kada je reč o sanaciji, dr Marčeta Kaninski izložila je zahtevan proces, koji bi podrazumevao veliku raspoloživost materijala, stručnjaka, radnika različitih profila u svako doba dana i noći zbog dužeg tretmana. Za to je teško predvideti potrebna sredstva, ali i vreme, jer je „Institut“ imao slično iskustvo, ali sa mnogo manjom kvadraturom – 300 kvadrata Banke matičnih ćelija Instituta za majku i dete.
- Zbog svega izloženog, kao i zbog toga što je pritisak stanara usled nepoverenja u GDS velik, smatram da je najbolje rešenje za naselje Dr Ivan Ribar, da se zgrade 1 i 3 tretiraju „jačom hemijom“, potom sruše ili da se tokom rušenja hemijski tretiraju mokrim postupkom tako da se prašina i zagađenje ne rasipaju po celom naselju – piše u dopisu. - Takav predlog je iznet GDS i postupak je moguće finansijski i vremenski predvideti. Kao drugo rešenje vidim izgradnju novih zgrada, s tim da zgrade 1 i 3 ostanu niz godina neuseljene. Treće rešenje koje podrazumeva dekontaminaciju koju bi sproveo Institut ne vidim, niti je s nama ko iz GDS u poslednjih pola godine kontaktirao u vezi s tim pitanjem.
Sa ovim izlaganjem dr Kaninski upoznat je i direktor Instituta „Vinča“ dr Borislav Grubor.
- O izboru rešenja odlučuje vlasnik objekta, a ne „Institut“ – kaže za „Novosti“ dr Grubor. - Dekontaminacija je moguća i biće urađena samo tako da su objekti bezbedni za okolinu i korišćenje, ali pritisak javnog mnjenja i sumnja stanara učinili su predlog rušenja najboljim. Institut je dekontaminirao već 10.000 kvadrata u privatnom vlasništvu, što bi mogao da sprovede i u ovom slučaju.
Još 67 stanara nije prelomilo
GDS je ponudila stanarima četiri opcije. Od 199 vlasnika, za zamenu za stan u novim zgradama izjasnilo se 30, za zamenu stana za drugi u istom naselju njih 35. Ugovor su raskinuli i povratili novac njih 65, dok su se svega dva stanara opredelila da zadrže sanirane stanove. Preostalih 67 stanara, koji se do sada nisu izjasnili, ove nedelje dolaze na zakazane sastanke u GDS.
Trošak skoro 7,5 miliona evra
„Smrdljive“ zgrade koštale su mnogo, kako njihove stanare, tako i GDS, koja je iz sopstvenih sredstva pokrivala sve troškove.
- GDS je na ime troškova raskida ugovora isplatila kupcima 2.020.000 evra, za pribavljanje stanova za razmenu sa kupcima 4.440.000, dok je na ime obeštećenja za režijske troškove stanara isplaćeno 905.000 evra – kažu iz GDS, uz napomenu da ona nije budžetski korisnik.
