- Izgradnja prvog objekta u okviru projekta „Beograd na vodi“ počeće krajem septembra, reč je o dve kule, a nadzemna kvadratura projekta, čiji najveći deo je uradila domaća firma „Mašinoprojekt“ je 68.000 kvadrata – rekao je glavni gradski urbanista Milutin Folić gostujući na TV „Pink“.
On je pojasnio da je ilustracija projekta „Beograd na vodi“, nešto što ljudi shvataju doslovno, nastala kao deo master plana koji je bio početna ideja ovog projekta, ali svi objekti koji se nalaze na njoj podložni su izmenama. Maketa projekta u okviru kojeg uskoro počinje da se gradi, predstavljena je u Kanu ove godine.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Reč je o dve kule koje se stepenasto podižu i otvaraju vizuru iz grada prema reci, što je jedan izuzetno lep projekat – rekao je Folić i dodao da se još uvek ne znaju izvoćači radova jer je tender u toku, a nakon toga će se znati i koliko će radovi trajati i kolika će biti njihova cena, koja u svakom slučaju mora biti takva da ti radovi budu tržišno isplativi.
Prema Folićevim rečima, ono što je bilo do Grada Beograda – da se teren očisti i da se omogući investitoru da uđe u tu parcelu, grad je završio, a pre nedelju dana porušen je i poslednji objekat u prvoj A fazi projekta „Beograd na vodi“.
- Ceo projekat koji treba da se radi narednih nekoliko decenija podeljen je na nekoliko faza. Prva faza je ono što nije uslovljeno izmeštanjem pruge, a u okviru nje je odvojena prva A faza, gde ima četiri objekta, jedan od njih je ovaj objekat koji kreće da se gradi krajem septembra, drugi je hotel sa servisiranim apartmanima, zatim je tu Kula Beograd i tržni centar. Već se rade i idejna rešenja za prvu B fazu – objasnio je gradski urbanista.
On je naglasio da će od „Beograda na vodi“ velike koristi imati domaća građevinska industrija.
- Postoji neka tehnologija koja je nedostupna našoj građevinskoj industriji i sasvim je logično da se uključi i neka strana kompanija, ali će prednost uvek imati domaće firme. I ta strana firma će uvesti samo svoje znanje, a uposliće domaće inženjere, kupovaće mašine u Srbiji, plaćaće porez u Srbiji i praktično će se ponašati kao domaća – rekao je Folić.
On je govoreći o projektu „IME“ – Indetitet, Mobilnost, Ekologija, precizirao da je reč o dvadesetak malih projekata koji su osnovne smernice strategije razvoja grada Beograda.
- Ono gde Beograd zaostaje za ostalim prestonicama Evrope je upravo identitet, podizanje ekološke svesti i mobilnosti u gradu. U Beogradu i dalje postoji hijerarhija saobraćaja koja je stara nekoliko desetina godina, automobil je i dalje na prvom mestu. Mi to sada menjamo, na prvo mesto treba da dođe pešak, zatim bicikl, javni gradski prevoz i tek na kraju privatni automobil – rekao je Folić i dodao da je Ljubljana na taj način ceo centar grada pretvorila u pešačku zonu, a broj turista se povećao.
On je naglasio i da se radi na nekoliko projekata garaža, a Studentski trg je jedna od prvih koje će raditi JKP „Parking servis“ sa nekih 700 mesta, zatim „Trg republike“, „Kosančićev venac“, „Tadeuša Košćuška“. Radi se i na nekih dvadesetak potencijalnih podzemnih i nadzemnih garaža u gradu.
- Radimo na tome da se mreža biciklističkih staza u gradu razgrana i da osim u Novom Beogradu ove staze budu i u centru grada, ali i da se uvede bicikl kao sredstvo javnog gradskog prevoza. Ideja je da se bicikl rentira na jednom mestu, a vrati na drugom – rekao je Folić i dodao da ovi mali projekti u okviru „IME“ iziskuju mala sredstva, a efekat je mnogostruk.
On je rekao da se uvodi novi vid komunikacije sa građanima putem aplikacije za mobilne telefone, gde će građani moći da utiču na stvari koje se dašavaju u gradu, gde će moći da daju sugestije, ali i da budu inspektori na terenu i ukažu na propuste.
- Komunikacija sa građanima će se odvijati na dva nivoa, jedan je preko aplikacije koja će do kraja godine biti u funkciji, a drugo je da ćemo na terenu imati jednu ekipu koja je razgovarati sa građanima, da li oni žele da se tu nađe igralište za decu, više klupa i slično – rekao je Folić.
Gradski urbanista je najavio da će se realizovati i dva projekta koja su vezana za gradske fasade, jedan se odnosi na njihovu rekonstrukciju, a drugi na osvetljenje.
- Kad je reč o rekonstrukciji, ona je podeljena na nekoliko projekata. Rekonstrukciju u centru grada radimo na dva načina. To su fasade koje su pod zaštitom „Zavoda za zaštitu spomenika“ i one se rekonstruišu na osnovu projekata koje uradi ova ustanova. To se radi preko donacija ili programa koji omogućava da grad finansira iako su fasade privatne, s obzirom na to da je u pitanju kulturno nasleđe. Za prvo vreme imamo sedamdesetak projekata koji su za donacije i sedamdeset projekata koji su pokrili uži centar grada, kulturno-istorijske celine. To su u prvoj fazi Kosančićev venac, Brankova i Karađorđeva ulica i Obilićev venac. Drugi vid rekonstrukcije fasada je mogućnost da se fasade koje nisu zaštićene oblože termoizolacionim materijalima kojima se štedi energija i tom razlikom se faktički finansira obnova fasada – rekao je Milutin Folić.
