Novi zakon o planiranju i izgradnji u primeni je pet meseci, a čini se da najbolje rezultate daje u Beogradu, koji je bio kamen spoticanja za mnoge investitore. Ne samo što su na dozvole čekali godinama, nego im je grad „gulio kožu“ kroz naknade za uređenje zemljišta. Sada, po novom zakonu, naknada ne postoji, već doprinos, koji se obračunava na osnovu prosečne cene kvadrata stana u novogradnji. To je osnovica, koja se množi sa ukupnim brojem kvadrata pa puta koeficijenti zone i namene. I kada se podvuče crta, u glavnom gradu, što je zaista za pohvalu, cene doprinosa su i duplo niže u odnosu na nekadašnju naknadu. Ali, to ne važi baš za sve lokalne samouprave u Srbiji - negde je i više.
Beograd je podeljen i dalje po zonama. Primera radi, u ekstra zoni stanovanja cena naknade za uređenje građevinskog zemljišta za stambena zdanja iznosila je 42.561 dinar po kvadratu, a visina doprinosa sada je 20.708 dinara. U trećoj zoni naknada je bila 20.065, a doprinos je sada 12.804 dinara, u sedmoj zoni bilo je 3.405 a sada je 2.312, dok je u sedmoj zoni po cenovniku, koji važi za prigradske opštine doprinos još manji – 1.846 dinara za kvadrat, koji će se graditi. To je, tvrde investitori i te kako veliko olakšanje, koje će se svakako odraziti i na poziciju Srbije na listi „Svetske banke“ po uslovima poslovanja.
Oglas
- Cene su sada u Beogradu povoljnije nego što je to bilo dok se obračunavala naknada za uređenje zemljišta – potvrđuju i investitori među kojima i Dobroslav Bojović, generalni direktor građevinske kompanije „Napred“.
Investitori i gradska uprava u Novom Sadu nadaju se da će novi zakon o planiranju i izgradnji uvesti red i ažurnost u ovu oblast. Jakov Bošnjak, direktor „Prezident“ d.o.o, kaže da još nije u potpunosti upoznat sa detaljima novog zakona, ali se nada da će taj akt doneti niz propisa, koji će ubrzati i olakšati posao investitorima.
- Koliko sam informisan, samim tim što će gradske službe urbanizam i katastar biti međusobno „uvezane“, znači da se ubuduće na papirologiju neće trošiti po dva, tri meseca – kaže Bošnjak.
Međutim, Milenko Pjeranović, vlasnik firme „Nivo gradnja“ ističe da je u Novom Sadu visina doprinosa veća od nekadašnje naknade.
- Po tome kako se obračunava osnovica nije reč ni o kakvom doprinosu već o novom porezu – ističe Pjeranović. - Naime, osnovica je tržišna cena novoizgrađenog kvadrata a tu su već obračunati i cena zemljišta, gradnja, projektovanje, PDV sve naknade i doprinosi. Dakle, država će ubirati 10 odsto od PDV, a doprinos je 15 odsto tržišne cene što ide gradu. Kako mi kažu kolege, kojima je stigao obračun, u Novom Sadu ima slučajeva da je doprinos veći i za 50 odsto nego što je to bila naknada. To onda nije podsticaj za gradnju već se povećava cena koštanja kvadrata.
Nadležni u Skupštini Kragujevca kažu da su izdaci investitora za uređenje građevinskog zemljišta, obračunatih prema novom zakonu o planiranju i izgradnji - umanjeni od 30 do 70 odsto, u zavisnosti od gradske zone u kojoj se gradi objekat.
U Nišu zamrla stanogradnja
Nakon stupanja na snagu novog zakona o planiranju i izgradnji, 1. marta ove godine, doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta u Nišu, neznatno su se povećavali u poređenju sa naknadama za uređenje, koje su do tada primenjivane. U gradu na Nišavi postoji osam zona. Prema podacima iz „Direkcije za izgradnju grada“, naknada za prvu zonu kada je u pitanju stambeni prostor, u februaru je iznosila 3.876,92 dinara po kvadratu, a za osmu 692,31 dinar. Posle stupanja na snagu novog zakona, već u martu plaćao se doprinos, a cena je u prvom slučaju iznosila 3.911,81 dinar, a u drugom 698,54 dinara.
Trenutno, doprinos za prvu zonu staje 4.012,35 dinara, a za osmu 716,49 dinara. Drugim rečima, od februara do jula ove godine, pomenuta davanja su za prvu zonu povećana za 135,43 dinara po kvadratu, a za osmu 24,18 dinara.
- Džabe se na sva usta priča da su uslovi za investiranje povoljniji, kada je u praksi sasvim drugačije. Ove cene jesu neznatno povećane, ali u masi to je previše i zato nam je stala stambena izgradnja – kaže Ivan Đorđević, jedan od niških investitora.
