Srpsko tržište preplavljeno je građevinskim materijalima sumnjivog kvaliteta. U jeku sezone gradnje i renoviranja stanova, investitori bi morali da povedu računa o tome koje materijale pazare. Sva roba koja dolazi iz inostranstva ne podrazumeva i kvalitet. Pod velom, na primer, vrhunske italijanske i španske keramike u Srbiju i te kako ulazi i škart. Zato stručnjaci preporučuju kupcima da od trgovaca obavezno zahtevaju dokaz da proizvodi, bilo domaći ili strani, imaju ateste naših akreditovanih laboratorija i institucija.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Iz domaćih fabrika izlaze proizvodi dobrog kvaliteta, koji ispunjavaju propise i standarde EU – kaže Goran Rodić, potpredsednik „Građevinske industrijske komore“. - Zato se dobar deo te robe plasira na ino tržištu, najviše u regionu. Imamo i razne mešetare, koji rade za crno tržište, njihovi proizvodi su jeftiniji, ali i nekvalitetni i mogu loše da utiču na zdravlje ljudi, posebno kada je u pitanju građevinska hemija. Masa tih materijala nije atestirana, uz neke se prilažu sertifikati, koji ne odgovaraju kvalitetu proizvoda u prometu. Inspekcija, posebno sada u građevinskoj sezoni, mora da pooštri kontrolu.
U Ministarstvu građevinarstva ističu za „Novosti“ da je EU 2011. usvojila novu uredbu o građevinskim proizvodima, a da Srbija još nije preuzela ni staru direktivu. Ovo ministarstvo formiralo je radnu grupu koja radi na donošenju uredbe o građevinskim proizvodima, kojom će biti propisani opšti uslovi za stavljanje na tržište svih građevinskih proizvoda.
- Jedini način da se u ovom trenutku delimično uredi tržište je usvajanje standarda kroz tehničke propise – navode u Ministarstvu. - Nedavno je usvojena uredba o tehničkim i drugim zahtevima za čelik za armiranje betona, a u proceduri je donošenja uredbe za konstrukcione hladnooblikovane zavarene šuplje profile. Da bi proizvod mogao da se nađe na tržištu Srbije mora biti praćen ispravom kojom se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa zahtevima domaćeg tehničkog propisa. Tržišna inspekcija sprovodi nadzor kako bi se obezbedila usaglašenost proizvoda sa zahtevima koji su uređeni tehničkim propisima i da bi se osiguralo da proizvodi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost i druge aspekte zaštite javnog interesa, a građevinska inspekcija nadležna je za proveru materijala, opreme i instalacija pri ugradnji.
Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine u ovoj godini po planu obavlja kontrolu građevinskih materijala: termoizolacionih, betonskog čelika i šavnih cevi. U maju je obavljeno 37 kontrola, doneto četiri rešenja o otklanjanju nedostataka i zabrani prometa, podneto je tri zahteva Prekršajnom sudu, stavljeno je van prometa 990,6 kvadrata mineralne vune i 865,43 kvadrata stiropora, sve u vrednosti od 3.271.050 dinara.
- Za uvoz keramičkih pločica nije potrebno posedovati ispravu o usaglašenosti, ali je taj izveštaj neophodan prilikom stavljanja robe u promet – ističu u Ministarstvu trgovine. - Kvalitet keramičkih pločica iz uvoza i domaćih proizvođača proveravaju akreditovane laboratorije u Srbiji o čemu izdaju izveštaj o ispitivanju. Lane je inspekcija obavila 315 kontrola i zabranjen je promet keramičkih pločica i sanitarne opreme u ukupnoj vrednosti od 37.866.132 dinara.
Uprava carina
Prema podacima Uprave carina, ove godine u Srbiju je uvezeno nešto više od 40.000 tona keramičkih pločica vrednosti oko 13,5 miliona evra. Lane je uvezeno gotovo 94.000 tona vrednosti nešto više od 29 miliona evra, dok je 2013. u Srbiju ušlo oko 73.500 tona te robe vredne 24,5 miliona evra. Tokom 2013. posmatrano prema vrednosti uvoza keramičkih pločica, prvih pet zemalja iz kojih su se najčešće uvozile pločice su Italija, Bugarska, Kina, Španija i Hrvatska, lane i ove godine su Italija, Bugarska, Kina, Španija i Poljska.
- Radi se o robi čiji je uvoz slobodan i za koji nisu potrebna nikakva uverenja, saglasnosti, niti dozvole – navode u Upravi carina. - Što se carinskih stopa tiče, za ovu vrstu robe iz Kine stopa je 20 odsto, a iz EU je nula.
