U igri velikih sila za sigurno snabdevanje gasom Srbija je još jednom „preskočena“. To je manje-više pre dva dana potvrdila i sama Evropska komisija (EK) saopštenjem da je sama predložila, pa povukla predlog za gasovod „Istočni prsten“ koji je trebalo da ide preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke. Oni nas uveravaju da nas ne zaobilaze, već da je gasno povezivanje Srbije i Bugarske projekat od zajedničkog interesa za Energetsku zajednicu. Rečju, brinu za nas, a stopiraju svaki potencijalni gasovod koji bi nam obezbedio sigurnost snabdevanja. Ove „energetske“ igre nesumnjivo su krajem prošle nedelje isprovocirale Ivicu Dačića, prvog potpredsednika vlade, da zvanični Brisel nazove licemerima.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Da je Srbija na ovoj gasovodnoj mapi zaobiđena iz saopštenja EK „pročitao“ je i Vojislav Vuletić, predsednik „Udruženja za gas Srbije“.
- Nemam nameru da branim Dačića, ali EK nikog od poznavalaca gasnih prilika pomenutim saopštenjem nije ubedila da je Srbiju videla u „Istočnom prstenu“. Tim pre što je ovaj projekat prvi put pokrenut još 1995. godine, samo se tada zvao „Nabuko“ i zagovarali su ga Amerikanci. Kada je projekat propao, jer se SAD nije dogovorio s Iranom oko gasa, isti gasovod je kasnije nazvan „Zapadni Nabuko“ i ponovo je zaobilazio Srbiju. Sada se isti taj projekat zove „Istočni prsten“ i naše zemlje nema u njemu – objašnjava Vuletić.
Ovaj gasovod, kaže on, Evropskoj komisiji sada nije među prioritetima, jer nisu uspeli da ubede Rusiju da ga gradi. S druge strane u najmanju ruku nepristojno je što Brisel pokušava da proda priču o našem gasnom povezivanju sa Bugarskom kao zajedničkom interesu Energetske zajednice.
- Konekcija između Srbije i Bugarske zvuči lepo, ali mora se znati da je naša zemlja još 1996. godine napravila plan ovog projekta kao alternativu postojećem snabdevanju, jer smo se i tada, kao i sada gasom snabdevali samo preko Ukrajine. On nije zaživeo poslednjih 19 godina, jer nema dovoljno gasa koji bi stizao do Srbije preko Bugarske, pogotovo posle 2019. godine kada Rusija prekida isporuke Ukrajini. Sav gas koji Rumunija i Bugarska dobijaju je takođe ruski gas. Dakle, napravimo li ovaj dvosmerni gasovod mi samo možemo da računamo na dobru volju Bugarske ili Rumunije da nam isporuči neke viškove gasa koje eventualno imaju, a ne trebaju im – objašnjava Vuletić.
On tvrdi da nas EU neće u svojim gasnim planovima, jer nismo ni član EU, niti smo u NATO, a nismo uveli ni sankcije Rusije. Osim toga, ekonomski gledano, Srbija danas troši manje gasa nego devedesetih kada su sve toplane radile na mazut, a danas najveći broj njih troši gas. Tada se trošilo tri milijardi kubika gasa godišnje, danas 2,2 milijarde.
Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, slaže se da poslednjim obraćanjem EK nije ubedila Srbiju da je želi u „Istočnom prstenu“.
- To što je Brisel trenutno povukao ovaj projekat, ne znači da ne žele uopšte da ga grade. Sada, međutim, nemaju obezbeđen gas za njegovo snabdevanje. U prilog tome da nismo bili igrači za ovaj projekat govori i činjenica da su dogovor o izgradnji „Istočnog prstena“, na majskom susretu vođa Evropske unije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Rigi, potpisali ministri zemalja kroz koje taj gasovod treba da prođe, a to su Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Srbije, dakle, nema – kaže Savić.
Kad se podvuče crta, čini se da EK i zainteresovane članice EU igraju na kartu da Moskva odustane od izgradnje i „Turskog toka“, kao što je odustala i od „Južnog“, i da nastavi preko Ukrajine da isporučuje gas za Evropu. Jer, kako drugačije objasniti da EU, za najavu gradnje najnovijeg „Turskog toka“ nije baš mnogo marila sve dok Grci nisu počeli da dogovaraju gradnju s Rusima.
