Osnovni ugovor o građenju brane i akumulacije „Arilje-profil Svračkovo“, potpisan decembra 2011. godine između „Hidrotehnike-Hidroenergetike“ iz Beograda kao izvođača i JP „Rzav“ iz Arilja kao naručioca posla, određuje da vrednost radova i opreme bude 5,37 milijardi dinara, a rok završetka 60 meseci. Danas je i jedno i drugo bajka: posao samo što je odmakao od početka, a cenu više niko ne može da predvidi.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Vrednost svih radova ostvarenih od aprila 2012. do kraja 2014. godine iznosi tek 433 miliona dinara (390 radovi, 43 razlika u ceni), ali u tom zbiru vrednost naknadnih radova i razlike u ceni dostiže čak 182 miliona, ili 42 odsto. Šta li će tek biti kad počnu glavni radovi?
Taj i druge podatke naručilac posla pripremio je za sednicu Upravnog dobara JP „Rzav“, jer je od početka postojala opasnost da ovaj poduhvat postane višedecenijski.
- Zbog brojnih problema oko ove važne investicije, predložili smo koordinacionom telu sistema „Rzav“, koji čine gradonačelnik Čačka i predsednici opština Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac, da do kraja ovog meseca održe zajednički sastanak svih učesnika u izgradnji, sa samo jednim pitanjem: kako će se ova investicija ubuduće sprovoditi – kaže inženjer Dragan Vasović, predsednik UO JP „Rzav“.
Ugovor udružioca sredstava, pet rečenih gradova i „Republičke direkcije za vode“, sklopljen je oktobra 2009, na ukupnu vrednost od 61,6 miliona evra, ali je u međuvremenu „Direkcija“ koja daje 91 odsto uloga ostala bez svojih sredstava, pa se gradnja finansira direktno iz budžeta Srbije. Uvek sa samo po 200 miliona godišnje, ili čak manje, pa je projekcijama za 2015, 2016. i 2017. predviđeno takođe po 200 miliona dinara. A odredba u ugovoru udružilaca da posao mora biti okončan za šest godina prestala je da važi.
I kad su počeli radovi, problemi su se nizali uglavnom zbog nedostatka novca. Izvođači šest meseci rade, pa isto toliko stoje, i zbog takvog stanja lane je čak ostalo neiskorišćeno 50 miliona dinara.
U izveštaju o toku radova, pripremljenom u JP „Rzav“, navodi se da zbog ogromnih prekida graditelji ne mogu da sačuvaju ni ljude ni tehniku. Na širokom iskopu za šahtni preliv i optočni tunel pojavili su se nepredviđeni radovi, koje bi trebalo da izvede kooperant „Geosonda“ ali je u međuvremenu postojanje tog preduzeća dovedeno u pitanje, pa se glavni radovi na tunelu očekuju tek u 2016. godini.
Zatim, projekti znatno odstupaju od stanja na terenu u delu predviđenih mera zaštite kosina iskopa, što dovodi do naknadnih radova, poskupljenja i viška količina.
- Projektanti koji su uradili ovaj projekat uglavnom su napustili preduzeće pa se angažuju novi kojima je potrebno vreme da ga prouče, i tako sve počinje iznova. Ovo će biti veliki problem kada krenu radovi na glavnim objektima – stoji u izveštaju.
Dalje, prilikom iskopa na terenu izvođač zaključuje da geologija nije u saglasnosti sa projektom, stručni nadzor se saglasi sa tim pa se uključuje projektant koji radi dodatne projekte. Tako se pojavljuju dodatni radovi, a naručiocu posla, Javnom preduzeću „Rzav“, predočava se da će, ako to ne prihvati, radovi stati.
Pride, veliki deo poslova poverava se kooperantima od kojih neki već ne postoje.
- Na izgradnji brane, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i „Direkcijom za vode“, angažovana su najveća srpska preduzeća iz ove oblasti, sa velikim brojem kooperanata. Projektant „Energoprojekt-Hidroinženjering“, izvođač „Hidrotehnika-Hidroenergetika“ i Institut „Jaroslav Černi“ za stručni nadzor. Sva ova društva radila su i rade na izgradnji brana po Srbiji i svetu pa su poznati jedni drugima, dok se JP „Rzav“ javlja prvi i jedini put na ovakvom projektu. Učesnici to dobro znaju i spremni su da tu činjenicu vešto upotrebe u cilju svoje koristi i dobiti – navedeno je u izveštaju „Rzava“.
Zaključak se nametnuo sam: do kraja radova, troškovi izgradnje brane, koja bi čuvala rezerve pijaće vode za zapadnu Srbiju, biće višestruko uvećani. Iz „Rzava“ je potekao i predlog da poslovi nosioca investicije, trenutno najveće u ovom delu Srbije, sa javnog preduzeća iz Arilja budu preneti na JVP „Srbijavode“.
