- Gasna interkonekcija između Bugarske i Srbije, dužine 150 kilometara, trebalo bi da bude završena do 2018. godine, kako bi prve količine gasa krenule 2019. godine – izjavio je ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Antić je, posle potpisivanja Protokola s bugarskog ministrom ekonomije Božidarom Lukarskim za ekonomsku saradnju, rekao da je od 150 kilometara te gasne interkonekcije 60 odsto na teritoriji Srbije.
- Reč je o dvosmernoj gasnoj interkonekciji čiji će godišnji kapacitet biti 1,8 milijardi metara kubnih sa mogućnošću proširenja kapaciteta – kaže Antić nakon završene plenarne sednice drugog zasedanja Zajedničke Srpsko-bugraske međuvladine komisije.
Prema njegovim rečima, Bugarska ima definisano finanasiranje tog projekta iz EU, a Srbija će nastojati da obezbedi sredstva takođe iz fondova EU.
Antić je rekao da su radne grupe u oblasti energetike Bugarske i Srbije, u prethodna dva dana, definisale dodatne elemente tog projekta. Prvi deo projekta izgradnje gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije, kako je rekao Lukarski, završen je u Bugarskoj od 2007. do 2013. godine, dobijene su dozvole i završeni projekti, tako da je Bugarska spremna da nastavi rad na tome.
- Predstoji potpisivanje protokola koji će uokviriti dalji rad na tom projektu i povezivanju – rekao je Lukarski.
Antić i Lukarski istakli su važnost diverzifikacije gasne konekcije i više mogućnosti za snabdevanje gasom, a odgovarajući na pitanje o eventualnom učešću u „Turskom toku“, Antić kaže da je Srbija potpuno otvorena za sve projekte koji mogu da omoguće više gasnih konekcija.
Antić je, međutim, naveo da je Srbija mala država i ne donosi i ne može da utiče na strateške odluke, navodeći da Turski tok zavisi od Rusije i Turske koje su potpisale gasni aranžman i od drugih država kroz koje bi prolazio, kao i od EU.
- Mi nismo država od koje zavisi da li će se graditi „Turski tok“. To je pitanje koje u ovoj fazi zavisi od Rusije i Turske koje su potpisale gasni aranžma i od mogućnosti da se taj projekta realizuje – rekao je Antić.
On je dodao da realizacija tog projekta zavisi i od Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske, Austrije, kao i od EU koja treba da da određenu vrstu „zelenog svetla“ i dodatne energije za takav projekat koji, ako se za njega svi odluče, mora da ima obezeđeno finansiranje.
- U međuvremenu, mi radimo kao država one projekte koji zavise od nas. Pre svega, od nas zavisi gasna interkonekcija sa Bugarskom i mi hoćemo da je završimo. Ona nam otvara mogućnost da dođemo u kontakt sa određenim količinama gasa koji idu TAP-om i TANAP-om, ali i LNG terminalom u Aleksandropolusu koji će biti povezan sa TAP-m, sebi povećavamo broj opcija i mogućnosti – rekao je Antić.
On je objasnio da će interkonekcija sa Bugarskom omogućiti obema državama da ukoliko imaju potrebu i mogućnosti da se snabdevaju azerbejdžanskim, turkmeninstanskim, iranskim ili eventulno alžirskim ili katarskim gasom, gas ide iz pravca Bugarske prema Srbiji ili otvoriti mogućnost da Bugarska određene kolicicne gasa dobija iz Srbije bez obzira na pravac snabdevanja.
- Upravo je to ta nova strategija EU, i svih evropskih država, koja u prvi plan stavlja energetsku bezbednost, diverzifikaciju i izvora i rute snabdevanja i to je nešto na čemu sve zemlje u regonu intenzivno rade i to je jedna odlična stvar koju radimo za budućnost – rekao je Antić.
Lukarski je, odgovarajući na pitanje o „Turskom toku“, rekao da taj projekat ne zavisi od Bugarske, i da ona ne može da o tome da odlučuje, navodeći da Bugarska ima gasnu veza sa Rusijom i Grčkom, a imaće je i sa Srbijom, tako da postoji više mogućnosti.
Govoreći o zasedanju Međuvladine komisije, Antić je rekao da je danas potpisani protokol sumirao dvodnevni intenzivni rad u sedam ključnih oblasti - trgovina, investicije, privreda, energetika, poljoprivreda, životna sredina, informacione tehnologije, turizam i regionalna i prekogranična saradnja.
- Reč je o sveobuhvatnom dokumentu koji će značajno unaprediti naše odnose – naveo je Antić i istakao izuzetno prijateljske odnose dve države protkane političkom saradnjom na najvišem niovu.
Navodeći značaj unapređenja privredne saradnje Bugarske i Srbije, Antić je rekao da je na dvodnevnom zasedanju Međuvladine komisije dodatno usaglašen protokol o saradnji u oblasti energetike koji će uskoro biti potpisan.
- Definisani su i drugi značajni infrastrukturni projekti – kaže Antić navodeći da je u obostranom interesu da se što pre završi istočni krak Koridora 10 koji je planiran 2016. godine.
Antić je rekao da se razgovaralo i o modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad što bi trebalo da unapredi trgovinsku saradnju, navodeći da je trgovinska razmena oko 600 miliona evra u proteklih nekoliko godina, a da u peslednjem kvartaklu ove godine beleži rast.
Ministar Antić je naveo i da se očekuje da 30. juna iz IPA fondova bude odboreno 34 miliona evra za novi program prekogranične saradnje, koji treba znatno da unapredi kvalitet te saradnje.
