- Nacrt zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu predviđa rešavanje pitanja koja nas muče godinama, i njegov cilj je da uspostavi domaćinske odnose u oblasti građevine – ocenila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Mihajlović na početku javne rasprave o Nacrtu tog zakona u „Privrednoj komori Srbije“ rekla da je suština i cilj ovog zakona da se stvari dovedu u normalno, logično, domaćinsko i pravo stanje.
Oglas
Mihajlović je dodala da on predviđa pravo korišćenja i mogućnost da od prava korišćenja imamo pravo svojine, ili pravo zakupa 99 godina. Ona je kazala da sve što se u prethodnom periodu radilo nije donelo rezultate i da je do sada obavljena samo jedna konverzija u Beogradu.
Napomenula je i da danas u Srbiji ima 600.000 hektara građevinskog zemljišta, a procene ministarstva su da je premet zakona o konverziji maksimalno jedan odsto zemljišta. Vrednost se procenjuje na oko 1, 5 milijardu evra, rečeno je na javnoj raspravi.
- Javna rasprava je počela i u narednom periodu, dok ona bude trajala, očekuju se sugestije, primedbe i pomoć kako bi Nacrt zakona što pre došao na vladu i kako bi u naredna dva meseca bio u parlamentu – navela je ministarka Mihajlović.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva Aleksandra Damnjanović rekla je da za razliku od ranije važećih zakona o planiranju i izgradnji kojima je bilo uređivano pitanje konverzije uz naknadu, novi zakon donosi određene novine, pre svega, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Srbije.
Kako je kazala, naknada se određuje u visini tržišne vrednosti građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju uz naknadu.
- Pravo svojine nije jedino pravo na osnovu kojih ova lica mogu dobiti građevinsku dozvolu – rekla je Damnjanović. - Nacrtom zakona predviđena je i mogućnost da pre sticanja svojine u skladu sa zakonom lice može zaključiti sa vlasnikom građevinskog zemljišta i ugovor o dugoročnom zakupu uz naknadu.
Javna rasprava o Nacrtu zakona, kako je kazala, previđeno je da se završi oko 10. juna kako bi po redovnoj proceduri Vlada Srbije do kraja juna mogla da ga usvoji, a potom i prosledi skupštini na odlučivanje. Ona je precizirala da se ovaj zakona bavi isključivo subjektima privatizacije, stečaja ili izvršenja, sportska društva, udruženja građana, kao i privredna društva u restrukturiranju.
- Ne odnosi se na najveći broj građana jer oni to pravo ostvaruju direktnom primenom Zakona o planiranju i izgradnji bez naknade – rekla je Damnjanović.
Lica koja su do 13. maja 2003. godine dobila trajno pravo korišćenja u cilju privođenja zemljišta urbanističkoj nameni, a to nisu učinila, u istom su statusu kao i sva druga lica iz ove kategorije, kao subjekti privatizacije, stečaja ili izvršenja ta lica imaju obavezu da ako žele da steknu pravo svojine, da to plate po tržišnoj vrednosti.
Preciznije, nakon 99 godina u skladu u pravilima o obligacionim odnosima ta nepokretnost se vraća vlasniku: državi, pokrajini ili jedinici lokalne sapuprave. Tržišna cena se određuje pred organom nadežnim za imovinsko- pravne odnose, gde je podnet zakon za konverziju.
Posebni savetnik ministra građevinarstva Ljubomir Aksentijević rekao je da su predstavnici ministarstva pre svega pokušali da na bazi ankete vide „ravnotežu“ između interesa vlasnika imovine i interesa investitora koji su stekli pravo korišćenja u dosadašnjem procesu.
- Cilj je bio da ti veliki odnosi pokažu pravednost, pre svega da imovina ne može da bude otuđena bez naknade, a s druge strane da investiotor ima određene podsticaje i popuste koji su u sklopu savremenih reformskih i evropskih propisa da bi mogao da bude motivisan da aktivira imovinu koja se nalazila u njegovom pravu korišćenja – rekao je Aksentijević novinarima.
Savetnik za građevinarstvo predsednika „Privredne komore Srbije“ Aca Popović rekao je da ekonomski efekti zavise od potencijala investitora i tome da li je u pitanju kupovina zemljišta ili dugoročni zakup. Dodao je da je teško proceniti koiliko investitora je danas zainteresovano da gradi, doziđuje objekte i slično.
Mile Antić iz „Mreže za restituciju“ kazao je da potražioci oduzete imovine imaju ozbiljne primedbe zašto je omogućeno onima koji su učestvovali u privatizaciji, stečaju u poslednjih 25 godina da samo oni mogu da grade bez vlasništva nad građevinskim zemljištem od decembra prošle godine.
- Ovaj zakon je napravljen na pogrešnim analizama, kalkulacijama i neće motivisati one koji su se zatekli na nekom zemljištu i dobili dozvolu da grade izmenama zakona o planiranju i izgradnji da dobiju bilo kakvu konverziju – rekao je Antić.
On je kazao da je nacrt zakona o konverziji, kao i Zakon o planiranuju i izgradnji u direktnoj suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i da na korpoptivnoj bazi daju osnovanu privilegiju strukturama koje su učestvovale u procesima privatizacije i stečaja i izvršnim postupcima.
Antić je kazao da je resorno ministarsvo napravilo grešku kada je poslalo upite u lokalne samouprave samo za zemljište preduzeća koja su tek danas, ili će biti u u postupcima prizatizacije.
- Očekujemo da ovakav zakon ne bude usvojen, pre svega zbog građana i interesa investitora – rekao je Antić.
