Imamo nov zakon o planiranju i gradnji, po kojem je za izdavanje građevinske dozvole potrebno 28 dana. Kada podnesete zahtev, to zaista traje 28 dana, ali ispunjavanje uslova za podnošenje zahteva – e, to traje i mesecima”, rekao je prošle nedelje Ronald Seliger, predsednik Nemačko-srpskog poslovnog udruženja i time napomenuo da izdavanje građevinskih dozvola ne teče glatko. Šta sapliće investitore i da ih brže dobiju?
Prva prepreka je stara boljka – nedostatak planova detaljne regulacije, koji treba da odrede gde i šta može da se gradi. Ako ovaj dokument ne postoji investitor ne može da gradi, odnosno da dobije lokacijske uslove i podnese zahtev za dobijanje dozvole. Planove donose opštine, ali zbog nedostatka para ili stručnog kadra to često ne čine.
Oglas
Da ovaj problem postoji priznala je nedavno u razgovoru za naš list ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kada je obećala da će insistirati da sve opštine svoja području pokriju planovima detaljne regulacije.
"Uputili smo pisma lokalnim samoupravama da su dužne da donesu planove detaljne regulacije, jer je daleko najbolje i najlakše ako planovi postoje", rekla je Mihajlovićeva.
Da bi izašli u susret investitoru zakonodavci su u novi propis, koji se primenjuje od marta ove godine, uneli odredbu da tamo gde ne postoje planovi detaljne regulacije može da se primenjuje plan višeg reda, regulacioni ili prostorni, tako da se sada na osnovu njih daju lokacijski uslovi i to više ne bi trebalo da bude problem.
Druga prepreka je konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Jasno je da bez rešenih imovinskih odnosa investitor nema šta da traži pred šalterom za izdavanje građevinskih dozvola. Zbog toga neke od investicija stoje, jer se dosadašnji način primene konverzije pokazao kao neuspešan. To se, pre svega, odnosi na zemljište privatizovanih preduzeća ili placeve koji su nekada besplatno dobijani, a na njima ništa nije sagrađeno. Švedska „Ikea”, na primer, koja je kod aerodroma htela da pravi prvu robnu kuću i gde je kupila plac, zbog konverzije koju očigledno nije mogla, a bila je obavezna da izvrši, posle nekoliko godina čekanja odlučila se za drugu lokaciju. U Bubanj Potoku, gde plaćanje konverzije nije bio uslov za rešavanje imovinskih odnosa lokacijsku dozvolu je dobila pre nekoliko dana. Ali i to bi trebalo da razreši Zakon o konverziji, koji bi u maju ili junu trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, navodi „Politikin” izvor.
I da se reše ova dva problema, prema rečima Gorana Rodića, potpredsednika Građevinsko-industrijske komore, i dalje postoje stari problemi koji se ponavljaju i unutar novoosnovanog jednošalterskog sistema. Pored objedinjene procedure, gde od marta investitori na jednom šalteru podnose zahteve, a službenici umesto njih pribavljaju saglasnosti – katastar i javna preduzeća i dalje iskaču iz sistema.
"Katastar je neuređen i dugo se čeka. Javna preduzeća krše zakonom propisan rok da za petnaest dana daju saglasnosti za priključke na vodovod, struju, kanalizaciju. To sve usporava opštinske službenike da dozvole izdaju za 28 dana", kaže Rodić.
Jedan naš sagovornik „insajder” koji ne bi da mu se ime spominje tvrdi da na iznenađenje mnogih opštine i katastar dobro komuniciraju po novim pravilima. Lokalne samouprave prema njegovim rečima dobro komuniciraju i sa lokalnim komunalnim preduzećima. Ali problem su im republička – „Srbijavode”, „Putevi Srbije” i EPS, jer njihove saglasnosti kasne. Kako najavljuje Ministarstvo građevinarstva bi uskoro trebalo da izađe sa instrukcijom kako to prevazići.
On kaže da su i naknade za građevinsko zemljište, koje se sada zovu doprinosi, smanjene u proseku za trećinu, a za proizvodne hale se uopšte ne plaćaju. Tako da se i sa tom stavkom koja je predstavljala najveći trošak za investitore izašlo njima u susret. Ko je u pravu – oni koji grade ili oni koji im odobrenja izdaju – ubrzo će se pokazati, jer se prvo izdavanje građevinskih dozvola po novim pravilima očekuje tek za dva meseca.
