U Beogradu, u nedelju 26. aprila 2015, potpisan je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, čija je vrednost oko 3,5 milijarde evra, a koji bi trebalo značajno da pokrene srpsku privredu, uposli građevinsku industriju i obezbedi nova radna mesta.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Ugovor su potpisati potpredsednik vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora kompanije „Igl Hils“ Muhamed Alabar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i direktor „Beograda na vodi“ Aleksandar Trifunović, a ceremoniji potpisivanja prisustvovao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Tim projektom predviđeno je da se na površini od oko 177 hektara izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina. Ti kapaciteti omogućavaju da na tom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.
Osnovni elementi ugovora, koji, prema rečima gradskih čelnika, podrazumeva da celokupan trošak finansiranja projekta i rizici snosi investitor, biće predstavljeni javnosti u zgradi obnovljene „Beogradske zadruge“, čiju je rekonstrukciju takođe finansirao arapski partner.
Prema rečima nadležnih, Republika Srbija, odnosno Grad Beograd, ne investiraju ništa, osim u infrastrukturu do granice projekta, što bi i inače uradili.
Izgradnja prvih objekata u „Beogradu na vodi“ počeće, prema najavama gradskih funkcionera, na leto ove godine, i to će biti dve stambene kule koje su premijerno prikazane u Kanu, na najvećem svetskom sajmu nekretnina.
Potpisivanju ugovora za „Beograd na vodi“ prethodilo je usvajanje „lex specialis“-a koji se odnosi na taj projekat, raščišćavanje terena za gradnju, ali i kritike dela stručne javnosti, pojedinih opozicionih stranaka i nevladinih organizacija.
„Lex specialis“-om se „Beograd na vodi“ definiše kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i Beograd, a Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predviđene zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.
Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, a vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.
Prema rečima gradonačelnika Beograda, eksproprijacija zemljišta na prostoru gde će se graditi „Beograd na vodi“ već je krenula i taj proces biće završsen u naredna dva do tri meseca. Do sada je srušeno 188 od 246 objekata i raseljena je 101 porodica.
Inače, 16. marta ove godine počela je registracija zainteresovanih za stanove u dve kule u okviru „Beograda na vodi“, kako bi investitor „osetio tržište“ i video koliko je zainteresovanih i za koje vrste stanova.
Prema rečima gradonačelnika, interesovanje za stanove u okviru projekta i dalje je izuzetno veliko, a samo za prva dva dana stiglo je više od 1.500 prijava.
Premijer Vučić je juče istakao da je projekat „Beograd na vodi“ velika šansa za Srbiju i za veliki broj preduzeća.
- Mi ćemo se fokusirati da angažujemo najveći broj srpskih kompanija i verujemo da ćemo mnogo toga da napravimo – naveo je Vučić.
