Francuski privrednici iz železničkog sektora, koji su posetili železičku stanicu Beograd centar u „Prokopu“, zainteresovani su za učešće u projektima modernizacije srpskih pruga, kao i koncesije.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Generalni direktor „Francusko-srpske privredne komore“ Sanja Ivanić rekla je da su oni došli da se upoznaju sa aktuelnim projektima srpskih železnica i da vide na koji način mogu da se uključe, bilo da je reč o izgradnji, nabavci materijala ili drugim vidovima saradnje.
- Stanica „Prokop“ je od primarnog interesa za francuska preduzeća i zato su došli ovde, kako bi se detaljnije upoznali sa celim projektom. To je vrlo interesantan projekat za njih i nadamo se da će doći do saradnje – rekla je Ivanić.
Ona je dodala da su francuske kompanije zainteresovane i za učešće u projektu izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, koju Srbija planira da gradi u saradnji sa Kinom.
Ivanić je kazala da delegaciju privrednika iz Francuske čini šest velikih francuskih kompanija i dve firme iz sektora malih i srednjih preduzeća, kao i da je njihov dolazak u Srbiju realizovan nakon prošlogodišnje posete francuskog premijera Manuela Valsa Srbiji, kad je potpisan Sporazum o saradnji dve zemlje u oblasti transporta.
Frederik Parde iz „Francuskih železnica“, koji je direktor projekta za istočnu Evropu, rekao je „Tanjugu“ da je došao kako bi se upoznao sa planiranim projektima „Železnica Srbije“, kao i da bi saradnja mogla da se ostvari u tri oblasti.
To su projekti na modernizaciji i rekonstrukciji železničke infrastrukture u Srbiji, u oblasti urbanizacije i intermodalnosti, odnosno povezivanja različitih vidova saobraćaja, kao i kada je reč o koncesijama – eksploataciji prigradskih, regionalnih i dužih železničkih pravaca.
On je, govoreći o koncesijama, kazao da bi francuske železnice mogle, na primer, da ustupe nekom svom preduzeću da upravlja saobraćanjem vozova na nekoj prigradskoj pruzi u Beogradu, kao i prodajom karata, radi podizanja profitabilnosti.
Parde je istakao da postoje razni sistemi koji se primenjuju u evropskim zemljama, da su brojne mogućnosti za saradnju sa srpskim železnicama i da su zato došli da vide šta je Srbiji potrebno. On je podsetio da Francuska ima i brze vozove koji saobraćaju brzinama do 320 kilometara na sat.
Među kompanijama koje su posetile Srbiju su „Francuske železnice“ (SNCF), predstavnici „Tales grupe“ (Thales group), „Alstom transporta“, „Šnajder Elektrika“ (Schneider Electric), grupe „Ežis“ (Egis), kao i francuskih preduzeća koja se bave proizvodnjom kolosečne opreme ALR (Acieries et laminoires des Rives) i „Meselek“ (Mecelec).
Komercijalni direktor „Meseleka“ Žan Anri je kazao „Tanjugu“ da se ta kompanija bavi proizvodnjom kolosečne i opreme za vozove, kao i da imaju četiri fabrike u Francuskoj i jednu u Rumuniji.
- Došli smo da vidimo kako možemo da sarađujemo sa „Železicama Srbije“ i drugim srpskim preduzećima u realizaciji železničkih projekata – rekao je Anri.
Direktor preduzeća za izgradnju beogradskog železničkog čvora „Beogradčvor“ Milutin Milošević je delegaciji francuskih kompanija predstavio buduću glavnu železničku stanicu „Prokop“.
Milošević je rekao da će prva faza radova na „Prokopu“, koja se finansira kuvajtskim kreditom od 25 miliona evra biti završena do 27. januara 2016. godine, dok će za drugu fazu biti potrebno još između 35 i 40 miliona evra.
Prema njegovim rečima, druga faza će obuhvatiti izgradnju pristupnog puta koji će povezati stanicu sa auto-putem, kao i gradnju same stanice, tako da će ceo Prokop biti gotov u naredne dve godine. Za izgradnju komercijalnih sadržaja iznad ploče „Prokopa“ tek treba da se nađe investitor.
Milošević je podsetio da je „Prokop“ počeo da se gradi davne 1977. u okviru beogradskog železničkog čvora, koji će biti kompletiran kada bude završeno šest projekata – „Prokop“, drugi kolosek pruge Beograd-Pančevo, izgradnja tehničko-putničke stanice Zemun, robno-transportnog terminala u Makišu, kraka pruge prema Karaburmi zbog Dunav stanice i železnička obilaznica od Vinče do Pančeva.
- Prva dva projekta se realizuju, a za ostale su u izradi projekti koji će biti gotovi do kraja godine i u 2016. bi trebalo da počnu radovi – naveo je on.
Milošević je kazao da je u izgradnju beogradskog železničkog čvora od 1974. do sada uloženo 600 miliona evra i da je za završetak potrebno obezbediti još oko 200 miliona evra.
