Provera 600 lokacija na koje je Srbija pozvala investitore da grade mini hidroelektrane pokazala je da se barem petina nalazi – na suvom! Samo oko 60 mesta pogodno je za izgradnju brana na malim vodotokovima, a ostatak se nalazi usred nacionalnih parkova ili je pak u vlasništvu građana koji ne žele da prodaju imovinu ili za nju traže i do 10.000 evra.
Za ovo „tumaranje po suvom“ zaslužna je dokumentacija stara čak 28 godina. Naime, popis lokacija za izgradnju malih hidroelektrana rađen je na osnovu katastra iz 1987. godine!
- Država je poslednjih godina zvala investitore da ulažu u izgradu 856 malih hidroelektrana, a mi smo do sada pregledali oko 600 mesta na kojima bi trebalo da se gradi – objašnjava Veljko Dimitrijević, tehnički direktor „Srbijavoda“. - Bili smo mesecima na terenu, a utvrdili smo da je samo deset odsto lokacija podobno za izgradnju brana koje bi na vodi pravile električnu energiju. U velikom broju slučajeva pokazalo se da elektrane mogu da se prave, ali da bi time potpuno isušili reku i stopirali snadbevanje vodom za okolinu. Zapravo bismo 3.000 kilometara rečnih tokova pretvorili u kanale!
Oglas
Mali vodotokovi za Srbiju su značajni jer, ukoliko bi se pravilno koristili, mogli bi da nam donesu struje za 10.000 gigavat-časova godišnje. To je oko 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u našoj zemlji. Zbog lošeg popisa terena, sada dobijamo svega 35 megavata instalisane snage.
- Nacionalnim akcionim planom je predviđeno da do 2020. godine od malih hidroelektrana dobijamo 188 megavata – kaže Vera Ražnatović iz „Udruženja za energetiku PKS“. - Imajući u vidu zastarelost katastra, pokrenut je projekat za izradu novog, za čiju realizaciju su odobrena finansijska sredstva u okviru IPA 2013 programa. Novi katastar ipak još nije gotov. Trenutno imamo oko 50 proizvođača električne energije koji prave struju iz malih elektrana na vodi.
Potencijalni investitori su se najčešće interesovali za lokacije na slivovima Južne i Zapadne Morava, Ibra i Gornje Drine.
