Jedna od najlepših i svakako perspektivnijih atrakcija Savskog amfiteatra je čuvena Terazijaska terasa. Ona je dragoceni atribut beogradske topografije, koja ima potencijal da bude direktna veza između priobalja i vrha starogradskog grebena na Terazijama.
Beograd (www.pixabay.com)
Oglas
Koncept ovog prostora razvijan je decenijama, kroz različite predloge idejnih rešenja i konkursa, ali nikada nije implementirano nikakvo celovito rešenje. Sekcija Terazijske terase između Balkanske i Ulice kraljice Natalije je najrazrađenija tema u tom pogledu, a poslednji konkurs za idejno rešenje javnog dela trga održan je 2007. godine. Sada kada je tema Terazijske terase ponovo aktuelna, jedno od tada pobedničkih rešenja razmatra se kao osnova najavljene rekonstrukcije.
Izabrano je rešenje poznatog beogradskog projektnog biroa „ARCVS“, a arhitekte ovog studija na čelu sa Branislavom Redžićem dobili su posao da prilagode svoju ideju i daju predlog uređenja ovog trga u redukovanim parametrima. Novo rešenje nije značajno različito od prvobitnog koncepta, zasnovanog na velikom ravnom stepeništu i useku u padini. Iako vrlo svedeno rešenje, pravih geometrijskih linija i oblika – terasa je zamišljena kao višefunkcionalni javni prostor sa velikom količinom zelenila. Samo stepenište je sa gazištem dugačkim skoro jedan metar, pa je i njega lako transformisati u letnju binu ili sličnu javnu funkciju. Pored toga stepenište će biti opremljeno većim brojem odmorišta i klupa za uživanje u panorami grada.
Usek koji se nalazi u centralnom delu velikog stepeništa je najviše redukovan u novom rešenju. Staro rešenje je predviđalo značajan broj kvadrata u prostoru ispod stepeništa, ali je sada to svedeno na oko 2000 kvadrata za dve osnovne funkcije. Usečeni deo stepeništa daje multidimenzionalnost celom prostoru, ali omogućuje i druge sadržaje. Cilj su i proširena funikcija trga, ali i njegova ekonomska održivost u budućnosti. Ispod terase nalaziće se samo jedan podzemni nivo namenjen galerijskom prostoru od oko 1000 kvadrata, dok bi se u prostoru ispod stepenišnih kosina nalazio restoran od oko 400 kvadrata. Projektu je takođe dodata i kaskadna fontana koja će se slivati od ulaza u usek do Ulice kraljice Natalije.
Sam prostor trga podeljen je na tri dela gde se u sredini nalazi veliko centralno stepenište, a sa obe strane velike zelene površine, koje su ovom rešenju zamišljene kao prostori za gustom vegetacijom u direktnom kontaktu sa zemljištem. Kako zeleni parkovski prostori zauzimaju dve trećine budućeg trga, posao Zelenila Beograd biće jako značajan u formiranju ambijenta nove celine. Pored toga u nastavku useka trg će novim podzemnim prolazom biti povezan sa postojećim prolazima ispod Terazija. Prolaz je takođe predviđen da služi kao ekstenzija izložbenog prostora.
Najavljena rekonstrukcija Terazijske terase planirana je ove godine. Prema najavama nadležnih radovi bi mogli da počnu već na jesen ove godine. Procenjena vrednost novog rešenja je značajno racionalizovana, pa bi za realizaciju redukovanog projekta bilo potrebno oko 3 miliona evra.
Terazijska terasa se inače sastoji od četri sekcije, i prostire se od Terazija do parka Luke Ćelovica kod Ekonomskog fakulteta. Nažalost celovito rešenje nikada nije bilo aktuelno, a malobrojni su dosadašnji planovi za takvo iskorišćenje. Ono što je glavni izazov kod ovog projekta je obimnija eksproprijacija i rušenje objekata na tom pravcu. Privođenje nameni i jednog njenog dela je značajan korak, ali imperativ da je imamo formiranu u celosti ostaje kao jedan od ključnih urbanističkih zadataka u Savskom amfiteatru.
