- Ovaj projekat može da se nazove „niotkuda naopačke“. Sve je došlo niotkuda i sve je naopačke – kaže Dragoljub Bakić iz „Akademije arhitekture Srbije“.
Bakić je danas na skupu ispred Skupštine grada istakao nelogičnosti u o projektu „Beograd na vodi“. Pored uglednih arhitekata naše zemlje, prisustvovalo je oko 50 građana i predstavnici inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Najvrednije parče Beograda ne bi opstalo da nije bilo đubre. Hvala vam što je ostalo. Kažu da nam smo protiv razvoja. A ko je nosio razvoj na svojim leđima? Nismo mi krivi što 25 godina niste ništa uradili – rekao je arhitekta Bakić.
On je dodao da ni pre 40 godina kada su stvarali, a ni danas nisu ni u jednoj stranci, te da ih da govore o projektu „Beograd na vodi“, ne vodi nijedna partija već želja za očuvanjem Beograda.
- Na tom mestu mogao bi da bude izgrađen divni park na obali reke u kojem bi mogli da uživaju svi Beograđani i njihovi gosti – prokomentarisao je Bakić i izazvao spontani aplauz okupljenih.
Kao glavne probleme projekta istakao je to što nije rapisan međunarodni konkurs. Takođe, arhitekte ističu i da s obzirom na lokaciju, Beograd na vodi može da bude potencijalna opasnost.
- Mora da postoje međunarodni konkursi, da to bude poezija od projekta. Kao što more ima plimu i oseku, tako i reke imaju pedesetogodišnje vode. To je prirodna stvar. Jedno je kada reka poplavi park, a drugo je kad poplavi oblakodere. Taj prostor ne može da konzumira tu gustinu i broj kvadrata. Tražiće mnogo struje i vode, odakle će to doći? To se na projektu ne vidi. Beograd nema toliko vode. Kada budu pustili vodu, na Vračaru će da nestane – dodao je Bakić i istakao da onaj ko dolazi sa strane za taj problem ne može da zna.
Arhitekte su pozdravile izgradnju Pupinovog mosta i rekli da bi se i ove tri milijarde mogle korisnije iskoristiti, za početak i izgradnjom metroa.
- Gde je i šta radi gradski urbanista? Uređuje mobilijar u centru grada. Klupe? Pa, zar je to njegov posao – primetio je arhitekta.
Dragoljub Bakić je pozvao predstavnike Grada da pogledaju slične primere ovakve prakse u Evropi.
- Ne moraju oni nas da slušaju, ali neka idu u Hamburg. Tamo mogu da vide projekat na reci Elbi koji se dešava na 160 hektara, dva miliona kvadrata košta 11 milijardi evra. Nema potrebe da nas Beograd košta manje. Od početka do kraja tamo je sve urađeno preko međunarodnih konkursa. A čime je Beograd zaslužio da ga gradi neko iz Emirata – zaključio je Bakić.
Predstavnici Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ podelili su okupljenima i novine u kojem je pitanje projekta „Beograd na vodi“ obrađeno kroz razgovore sa arhitektama i poznatim Beograđanima.
Dobrica Veselinović iz „Ministarstva prostora“ i inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, objasnio je da se povodom ovog projekta sprema još akcija koje će naknadno objavljivati, kao i da je do sada više od 2.000 građana podnelo primedbe na projekat. Veselinović je dodao i da prodaja stanova u „Beogradu na vodi“ nije počela.
- Prodaja stanova je samo elektronska forma na sajtu koja je i postojala ranije, a sada se može samo poslati upit zainteresovanosti. Dakle, nije počela prodaja – istakao je Veselinović.
On je rekao i da je moguće da inicijativa predloži referendum na kom bi se građani izjasnili o „Beogradu na vodi“.
Predstavnica inicijative Iva Čukić kazala je da je prvo izdanje novina „Ne da(vi)mo Beograd“ dostupno ispred Gradske uprave, Kulturnog centra „Grad“ i da sadrže tekstove koji se bave svim aspektima izgradnje „Beograda na vodi“.
Incijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ okuplja oko 50 ljudi, a nastala je kao odgovor na projekat „Beograd na vodi“.
