Milijardu evra su „teške“ investicije koje se Srbiji nude za izgradnju vetroparkova. Ipak, ova ulaganja su na dugom štapu jer i dalje nedostaju zakonska rešenja koja odgovaraju finansijerima. Oni nisu spremni da ulažu ozbiljan novac u Srbiju, dok im država ne da garancije da će im posao uspeti. S druge strane, ako bi naša zemlja u narednim godinama postavila vetroturbine koje imaju jačinu 500 megavata, gotovo da ne bismo morali da uvozimo električnu energiju.
Najveća prednost vetroparkova je što 70 odsto električne energije proizvode zimi, kada Srbija najviše struje uvozi i kada je ona najskuplja. Ukoliko ispunimo kvotu koju nam je odredila Evropa u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije, kažu stručnjaci.
Oglas
Iako je krajem godine usvojen novi zakon o energetici, koji se bavio podsticajima za investitore koji žele da prave vetroparkove u našoj zemlji, finansijska računica još čeka podzakonske akte.
- Čekamo uredbu o podsticajnim merama, o statusu povlašćenog proizvođača, kao i model ugovora o otkupu električne energije – objašnjava Ana Brnabić iz „Srpskog druženja za energiju vetra“. - Do tada, posao stoji.
Prve vetroturbine mogle bi da počnu da se grade u našoj zemlji za najmanje tri godine, a naš energetski sistem snabdeće sa ukupno 50 megavata.
Jedan vetropark od 150 megavata bi Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu finansijsku korist od oko 250 miliona evra. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i elektrosektor tokom izgradnje.
- Energija vetra nam je bitna jer moramo da podignemo proizvodnju iz obnovljivih izvora, a pokazalo se da su vetroparkovi najekonomičniji – pokazuju podaci Ministarstva energetike. - Izdali smo dosada 14 energetskih dozvola za gradnju takvih parkova širom zemlje. Oni bi mogli da proizvedu 1.300 megavata energije, ali nama toliko zasad nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropi da do 2020. proizvedemo upola manje.
