U parlament stigao "lex specialis" za "Beograd na vodi"

10.03.2015. | Tanjug

U Skupštinu Srbije stigao je Predlog zakona – lex specialis, na usvajanje po hitnom postupku, o postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije izgradnje projekta „Beograd na vodi“.

Ilustracija (www.pixabay.com)

Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju i Grad Beograd, rečeno je u Predlogu zakona.

Njime se određuje korisnik eksproprijacije, uređuje postupak i drugi odnosi koji nastanu u realizaciji Projekta, postupak i način izdavanja građevinske dozvole i drugih akata potrebnih u postupku izgradnje objekata...

Takođe, utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju privođenja zemljišta nameni radi izgradnje poslovno-stambenog kompleksa „Beograd na vodi" sa pratećom infrastrukturom, a u skladu sa Prostornim planom područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda.

Po tom zakonskom predlogu Republika Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predviđene zakonom kojim se uređuje eksproprijacija kao i ovim zakonom.

Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, navodi se i dodaje da je vlasnik nepokretnosti dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.

Po okončanju postupka eksproprijacije i upisu prava svojine na nepokretnostima, Republika Srbija, neizgrađeno građevinsko zemljište može dati u dugoročni zakup, u cilju privođenja zemljišta urbanističkoj nameni, kaže se u Predlogu zakona.

Troškovi Grada Beograda na uređivanju građevinskog zemljišta na lokaciji biće regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije.

U obrazloženju se kaže da je Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u odredbi kojom je predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne kao i da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

Kako se navodi, Beograd ima oko 200 kilometara obale, koja je u najvećem delu zapuštena i neuređena.

Deo obale, Savsko priobalje po svojoj lokaciji spada u najatraktivnije delove Beograda, a analizom postojećeg stanja utvrđeno je da bi aktiviranjem i uređenjem lokacije, grad i Republika značajno unapredili i podigli svoje turističke potencijale, sa jedne strane, dok bi sa druge taj deo grada bio komunalno i saobraćajno uređen.

Iz svih navedenih razloga, Projekat „Beograd na vodi“ je Odlukom Vlade utvrđen kao projekat od značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd, rečeno je u obrazloženju.

Sa aspekta ustavnosti, donošenje tog zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi „lex specialis“ u odnosu na opšti zakon je moguće, s obzirom da je Vlada Republike Srbije taj projekat ocenila kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Analizom vlasničkih odnosa na građevinskom zemljištu, utvrđeno je da je Republika Srbija upisana kao vlasnik na najvećem broju katastarskih parcela, na manjem broju katastarskih parcela upisan je grad Beograd, a najmanji broj katastarskih parcela evidentiran je kao privatno vlasništvo pravnih i fizičkih lica.

Analiza i utvrđivanje prava svojine na objektima je sprovedena, navodi se i dodaje da je ta analiza pokazala da u obuhvatu planskog dokumenta za ovo područje postoji određeni broj bespravno sagrađenih objekata, koji nisu evidentirani u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, kao i da postoje zahtevi ranijih vlasnika za vraćanje imovine, podneti u skladu sa zakonom kojim se uređuje restitucija.

Navedene analize korišćene su prilikom rada na izradi nacrta ovog zakona, formulisanjem odredbi koje će uvažiti sve pravne situacije koje mogu nastati prilikom razvlašćivanja, poštujući pritom opšte načelo da se za eksproprisane nepokretnosti mora isplatiti tržišna vrednost nepokretnosti ili u svojinu dati druga, adekvatna nepokretnost.

Za sprovođenje zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta.

Navodi se i da je u toku 2014. godine usvojen planski dokument, započete aktivnosti na raščišćavanju terena i obezbeđen je investitor radova, što su preduslovi da se, imajući u vidu odredbe ovog zakona, započne i sa izgradnjom.

Jedan od strateških prioriteta u realizaciji plana razvoja Beograda i Republike Srbije je Beogradski čvor, završetak putničkog sistema i oslobađanje Savskog amfiteatra planiranom izgradnjom stanice Beograd Centar, postrojenja TPS, RTC u Makišu i drugog koloseka od Pančevačkog mosta do Pančeva.

Rešenja predložena ovim zakonom rešiće pitanje izmeštanja beogradskog železničkog čvora iz savskog amfiteatra, raseljavanje stanovnika koji decenijama stanuju u starim, trošnim i neuslovnim objektima bez osnovne saobraćajne i komunalne infrastrukture.

Prema podacima iz Prostornog plana na površini plana od oko 177 hektara predviđeno je da se ostvari nešto više od 1.000.000 kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.

Ovi kapaciteti, navodi se u obrazloženju Predloga zakona, omogućavaju da na ovom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.

Podaci ukazuju, dodaje se, da projekat „Beograd na vodi“ predstavlja jedan od najznačajnijih investicionih poduhvata u Republici Srbiji, a izgradnja ovih sadržaja znatno će doprineti podizanju vrednosti okruženja i Beograda kao celine.

Pored izgradnje ova lokacija bi bila i od velike važnosti za promociju turizma, sama za sebe i kao integralni deo ponude Beograda i Srbije.

Ukupni orijentacioni troškovi realizacije javnih površina i objekata i raseljavanja iznose oko 33 milijardi dinara, a prihodi od poreza su 37,3 milijardi dinara, dok će se pozitivni efekti ove investicije pokazati i u narednom periodu kroz prihode koji će se ostvarivati u toku eksploatacije, kroz razne vidove poraza i prihoda.

Ekonomska analiza pokazala je da je predloženi projekat sprovodiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora, a direktni efekti vezani su za investiciona ulaganja koja angažuju celokupnu građevinsku industriju i povezane delatnosti, kao i za pokretanje ukupnih privrednih aktivnosti.

Koristi su mnogostruke, od poreza na promet nekretnina, taksi i doprinosa, preko dohodaka pravnih i fizičkih lica, do naknada za korišćenje javnih dobara i drugih prihoda. Indirektni efekti su povećanje kvaliteta životne i radne sredine, ekonomski i društveno održivi i isplativi.

Poslanici o projektu „Beograd na vodi“ 18. marta

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković zakazaće za 18. mart novu sednicu na kojoj će poslanici kao prvu tačku razmatrati predloženi zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, rečeno je „Tanjugu“ u kabinetu Gojkovićeve.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...