Gradsko veće je usvojilo predlog o izradi Generalnog urbanističkog plana Kragujevac 2025, a pred ovdašnjom „Direkcijom za urbanizam i izgradnju“, kojoj je poveren ovaj posao, nalazi se težak zadatak – kako i gde izmestiti prugu koja prolazi kroz centar grada i ometa saobraćajnu komunikaciju u starom jezgru, između leve i desne obale Lepenice.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Iako smetnju pravi i Lepenički bulevar, koji prati tok reke, veći problem je pruga kojom danas prolaze ne samo putnički vozovi, već i „Fijatove“ transportne kompozicije na putu ka Crnoj Gori.
- Obe dosadašnje varijante su odbačene. Fizički je nemoguće podići deo pruge koji prolazi kroz centar grada, a varijanta da prati južnu obilaznicu je skupa. Moramo da tražimo treće rešenje, „nešto između“ – kaže za „Politiku“ član Gradskog veća za urbanizam i izgradnju Veroljub Trifunović, koji nagoveštava da bi nova putanja pruge mogla biti ucrtana između kraka koji vodi ka „Fijatovoj“ fabrici i zamišljene trase južne obilaznice.
Zbog značaja „Fijata“, koji je najveći srpski izvoznik, rešenje će se tražiti u dogovoru sa republičkim preduzećima i institucijama – JP „Železnice Srbije“ i Saobraćajnim institutom CIP, kaže naš sagovornik, podsećajući da je moderna srpska država nastala upravo na prostoru koji je presekla „kragujevačka pruga“. Njenim izmeštanjem, grad bi dobio mogućnost da se vrati „svom starom centru“, navodi Trifunović.
- Od 1949, kada je urađen prvi posleratni urbanistički plan, Kragujevac se razvijao na levoj obali Lepenice, sa centrom koji je formiran između hotela „Kragujevac“ i Skupštine grada. Vreme je da se, posle 70 godina, vratimo svom starom centru i ponovo uspostavimo direktnu komunikaciju između Miloševog venca, na levoj, i Vojnotehničkog zavoda na desnoj obali Lepenice. Vojnotehnički zavod, matično mesto srpske industrije, Kragujevcu je važan i zbog preseljenja jednog dela Filološko-umetničkog fakulteta – objašnjava ovaj gradski većnik.
Trifunović, takođe, smatra da je za Kragujevac važna i Ibarska magistrala, koja je skrajnuta izgradnjom auto-puta prema Crnoj Gori.
- Zajedno sa susednim Kraljevom, treba da insistiramo na „ibarskoj osovini“, jer to je ključna veza sa Kosovom i Egejom. Sa Koridorom 11, Ibarska magistrala postaje komunikaciona periferija, a Kragujevac sebi ne sme da dozvoli da ostane saobraćajno ostrvo. Grad sa univerzitetom, kliničkim centrom i automobilskom industrijom mora biti na na mapi magistralnih putnih pravaca, međunarodnih pruga i energetskih koridora. Bez toga nema razvoja ni zdravstva, ni obrazovanja, ni privrede – naglašava Trifunović.
