Mešetari brana energiji vode

22.01.2015. | Novosti

Nijedna od malih hidroelektrana nije nikla na vodama Srbije u poslednje dve godine, a trebalo je – 317! Otvorena prodaja dozvola, traženje mita po opštinama, vrtoglave cene za rešavanje imovine nad nekoliko metara puta, ali i nepostojanje bilo kakvog regulatornog plana države, postavili su nepremostivu branu za korišćenje energije vode u našoj zemlji.

Ilustracija (www.pixabay.com)

Ministarstvo energetike, na čelu sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, raspisalo je 2013. godine pompezan konkurs za izgradnju 317 novih hidroelektrana u Srbiji. Država se tada „pohvalila“ sa čak 1.380 ponuda investitora, a Mihajlovićeva je kao rok za izgradnju većine elektrana postavila 2015. godinu. Javni poziv, međutim, ostao je samo - mrtvo slovo na papiru.

- Prema našim podacima, do polovine prošle godine, nijedna mala hidroelektrana nije puštena u rad – objašnjava Vera Ražnatović iz „Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije“. - Na konkurs iz 2013. godine su se odazvala 174 investitora, ali je svaki od njih bilo zainteresovan za više lokacija, pa je broj ponuda bio nekoliko puta veći od ponuđenih mesta. Sa njima su potpisani trostruki memorandumi o saradnji, koji su podrazumevali rok od šest meseci za prikupljanje papira za energetsku dozvolu. Njih oko 20 je podnelo zahtev za dozvolu, a nakon još jednog produženja od šest meseci, javilo se na kraju oko 40 investitora. Ipak, gradnja nije počela.

Na konkursu koje je Ministarstvo raspisalo investitori su najviše bili zainteresovani za hidroelektrane u Arilju, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Ivanjici. Upravo u ovim opštinama, voda je izgleda „isprala“ tadašnji stav Ministarstva da će „morati da se prekine sa razgovorima u četiri oka“. Iako je napravljen javni poziv, ništa drugo nije rađeno po zakonu.

- Na dve lokacije je urađen urbanistički projekat, a nekoliko investitora je pred dozvolom za gradnju – kaže Zoran Radojević, urbanista iz Arilja. - Ipak, kako smo saznali, niko od njih nije raspoložen da i gradi već će dozvolu, da prodaju drugome. Po zakonu imaju pravo na to. A realno je da te firme neće ni moći da izgrade elektranu. Jer, jedna od njih ima na računu, po podacima Agencije za privredne registre, 15.000 dinara, a treba da pravi elektranu od jednog megavata, za koju je potrebno oko milion evra!

Ni država ne olakšava izgradnju jer dopušta da lokalne samouprave licitiraju sa vlasnicima parcela za svaki metar puta.

- Imamo velikih problema jer imovinski odnosi najviše koče izgradnju – kaže Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta. - Na svakoj parceli nalazimo 10 do 20 vlasnika. Kupimo zemlju od njih deset, a onda ostalih deset vidi da može da dobije više novca. Neki samo da kroz njihovo polje prođe kanal od 20 metara dužine traže 10.000 evra! Država mora da napravi red, da uvede propisanu nadoknadu za ovu imovinu. Dosta elektrana je i na teritoriji nacionalnog parka.

Mada je država pozvala investitore da ulažu na više od 300 lokacija, ona je mesta za hidroelektranu odredila prema podacima starim 28 godina!

- Nemamo detaljan plan regulacije terena, a podaci o tome gde treba da se gradi elektrana na vodi uzimaju se iz Katastra iz 1987. godine – kaže urbanista Miloš Jelisavčić, član radne grupe za izgradnju malih hidroelektrana.

Investitori, tako, pošalju ponudu da grade na nekom mestu, a kada sami izmere instalisanu snagu, vide da tu može da se dobije duplo manje struje i onda odustanu.

Obaveza prema Evropskoj uniji

Hidroenergija je bitna za Srbiju i zbog iskorišćenja obnovljivih izvora snabdevanja. Naime, prema energetskom sporazumu, koji je Srbija potpisala sa evropskom zajednicom, do 2020. godine, iz „zelene energije“ moramo da proizvedemo čak 27 odsto od ukupne proizvodnje struje. Poražavajući su podaci da je Srbija poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora podigla postrojenja od svega 89 megavata.

Mali vodotokovi za hidroelektrane, ukoliko bi se iskoristili, Srbiji bi mogli da donesu struje za 10.000 gigavat-sati godišnje. To je oko 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u našoj zemlji.

Plaćaju i građani

Obnovljive izvore energije plaćaju i građani u Srbiji. Naime, već godinu dana na računu za struju naplaćuje se posebna naknadu za subvencionisane kilovate iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 4,4 pare po kilovat-satu. Ova naknada postoji jer investitori koji ulažu u obnovljivu energiju imaju pravo da prodaju struju EPS po povlašćenim cenama. Upravo tu razliku u ceni plaća svaki potrošač. Iako je iznos sada mali, procenjuje se da će građani, kada udeo zelene energije bude na propisanom novu, plaćati mesečno prosečno 400 dinara za ovu stavku.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Bojan 17.09.2020.
Rokovi su prosli...zjape rupe, tu i tamo na...
Andrea 13.09.2020.
Svidja mi se ova ideja ali ne znam koliko j...
Žilijen 09.09.2020.
Da li ima neka informacija o ovom tenderu? ...
Milan 07.09.2020.
Prave prototip koji će moći da skladišti 1k...
Vesna 01.09.2020.
Sadasnji put Paracin-Zajecar-Negotin prolaz...