„Građevinska direkcija Srbije“ i stanari „smrdljivih zgrada“ još nisu prelomili da li će rušiti dve novobeogradske višespratnice kontaminirane fenolnim isparenjima iz zidova. U međuvremenu, pripremaju se izmene zakona kako se više niko u Srbiji ne bi našao u dilemi da li da, u strahu od zatrovanog vazduha, sravni sa zemljom milionsku investiciju. Poslednje izmene Zakona o građevinarstvu, nedavno usvojene u Narodnoj skupštini, predviđaju donošenje podzakonskih akata u koje će, kako je predviđeno, ući test kojem će morati da budu podvrgnuti svi objekti dok se još grade.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Taj test je metoda uzimanja uzoraka iz betona i njihove analize radi provere da li sadrže organske zagađivače slične onima koji su dve zgrade u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn pretvorili u „smrdljive“. Pošto će se analize sprovoditi pre nego što zgrade budu stavljene pod krov, rušenje velikih razmera, poput onog koje možda sledi smrdljivim zgradama, neće biti nužno.
Zaživljavanje takvih izmena propisa u praksi može se očekivati u drugoj polovini ove godine, kažu u „Institutu za nuklearne nauke Vinča“. Ta ustanova je razvila metodu i, na inicijativu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, predložila i suštinu očekivanih zakonskih novina.
- Metodu smo predali na akreditaciju i taj proces bi trebalo uskoro da bude završen. Podzakonski akt, koji bi trebalo da propiše obavezu primene te analize u svim objektima u sivoj fazi, naći će se, prema sadašnjem planu, pred Vladom Srbije polovinom februara. Nakon što on bude usvojen, sigurno će biti potrebno još nekoliko meseci kako bi se laboratorije akreditovale za primenu te metode – objašnjava dr Milica Marčeta-Kaninski, iz „Instituta Vinča“.
Do tada će, očekuje se, Srbija usvojiti i regulativu Evropske komisije koja propisuje granicu za ispuštanje opasnih materija u zatvoreni prostor. Tako će biti spreman ceo zakonski paket nužan za predupređivanje pojave novih „smrdljivih zgrada“.
Organski zagađivači, koji će se posle toga naći na meti laboratorija, mogu se kriti u aditivima koji se dodaju betonu i u pomoćnim građevinarskim sredstvima, poput lepkova, smrzola ili premaza za oplatu, koji je izazvao nevolje u novobeogradskim višespratnicama, navode u „Institutu Vinča“.
- Problemi mogu izbiti i zbog toga što građevinari nanesu preteranu količinu aditiva ili pomoćnih sredstava, kao što ni vitamini nisu dobri ako ih uzmete previše. Pripremili smo bazu aditiva koji se koriste u Srbiji i ona će biti dostupna svim laboratorijama koje će ubuduće sprovoditi analize na organske zagađivače. Pomoću nje će moći brzo da se identifikuje šta izaziva isparenja – kaže dr Marčeta-Kaninski.
Ovakva analiza nije nužna samo zato da bi se problem uočio na vreme, pre nego što rušenje postane neizbežno, nego i zato da bi se shvatilo da nešto sa zgradom nije u redu. Jer, u Mileve Marić-Ajnštajn opasnost je pukla pred očima kada je došla do nosa – zidovi su zaudarali. Ali, organski zagađivači mogu isparavati u prekomernim količinama a da ni najmanje ne smrde, i da ugrožavaju zdravlje, napominje dr Marčeta-Kaninski. „Institutu Vinča“, koji je detektovao izvor problema u smrdljivim zgrada, za proteklih nekoliko meseci su se javili mnogi investitori koji su želeli da preventivno ispitaju svoje zgrade. U nekima od njih smrad se nije širio ali viška organskih zagađivača je bilo. No, propisi koji ih normiraju stupiće na snagu tek za nekoliko meseci i analize do tada neće biti obavezne. Nova regulativa neće važiti i za objekte koji su već podignuti, tako da je pitanje koliko se zgrada sličnih onima u Mileve Marić-Ajnštajn već provuklo neopaženo.
