Ni nakon deset godina, put Kragujevac-Batočina nije završen

Ni nakon deset godina put Kragujevac-Batočina dolinom reke Lepenice (2004-2014), dužine 30 kilometara, još nije završen. Završetak radova nije ni na vidiku. Ovu informaciju je redakcija „Politike“ dobila nedavno, u poverenju, iz vrha kragujevačke vlasti.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Doduše, deonica puta kroz Kragujevac, dužine deset kilometara, završena je 2010, posle šest godina mukotrpnog rada, mnogobrojnih propusta usled nedostatka dokumentacije i novca, i sukoba političara iz različitih partija, na lokalnom i državnom nivou.

Sad se gradi deonica kroz Batočinu, ako se ono što se može videti „na terenu“ uopšte može nazvati gradnjom; na tom delu, dugačkom petnaestak kilometara, možete sresti najviše dvojicu, trojicu radnika koji tamo-vamo guraju mala kolica, dok velike građevinske mašine uglavnom stoje ukopane u mestu, bez „operatera“ u kabini.

Isto je bilo i ovog leta, u jeku još jedne (propale) građevinske sezone. Tada se okolinom pronela vest: „Ne da Mira!“

Mira je, zapravo, Mirjana Sarić, vlasnica kafane „Odmor“ koja se još početkom devedesetih godina prošlog veka „ugnezdila“ na lepom mestu, na ćuviku u selu Nikšić, na trinaestom kilometru puta Kragujevac-Batočina. A, put mora upravo tuda da prođe, zahvatajući jedan deo dvorišta koji pripada ovoj kafani.

Vlasnica kafana kaže da su joj ponudili 300 evra za ar u sklopu eksproprijacije zemljišta, da ona to nije prihvatila sa obrazloženjem da je cena niska, pošto je reč, ne o poljoprivrednom, već o građevinskom zemljištu u industrijskoj zoni koje „vredi više“. Vlasnica „Odmora“ nije htela da kaže koliko traži, ali je zato svoju želju saopštila advokatu koji je je u njeno ime pokrenuo sudski spor.

Problem je, međutim, što sada ne rade ni advokati, pa ko zna dokle može da se otegne spor. A, radovi stoje u mestu, baš kod kafane „Odmor“, koja se, kao neko mitsko biće iz naše narodne epike, isprečila radnicima na putu. „Ima i drugih komšija koji nisu zadovoljni ponuđenom cenom“, dodaje gazdarica Mira, pravdajući svoj zahtev.

Čudna situacija, budući da je predsednik batočinske opštine Radiša Milošević, u razgovoru za „Politiku“, prošle godine, rekao da je eksproprijacija završena i da radovi mogu nesmetano da se odvijaju, bar kada je reč o vlasničkim odnosima na trasi puta.

Ovaj lokalni lider je, međutim, samo jedan od političara koji su se tokom prethodnih deset godina oglašavali u vezi sa problematičnom gradnjom puta Kragujevac-Batočina.

Na primer, Verica Kalanović, bivša ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, nekada zadužena za sprovođenje nacionalnog investicionog plana, pet godina nakon što je zakopan prvi ašov, izjavila je sledeće: „Sad će ići lakše i brže, sad imamo projekat“. Bilo je to na petlji „Kapavac“ u Botunju, gde su se uoči završetka radova na kragujevačkoj deonici okupili najviđeniji predstavnici grada i države, predvođeni tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Zbog nedostatka projektne dokumentacije, o čemu je govorila ministarka Kalanović, svojevremeno je moralo da se skine oko dva kilometra već postavljenog asfalta, kako bi se ispravio pogrešan horizontalni nagib puta; umesto na levu, voda je trebalo da se odliva u kanal na desnoj strani puta. To je poreske obaveznike koštalo još oko milion evra. (Inače, ukupna vrednost celog projekta je oko 30 miliona evra.)

Na istom tom mestu, na petlji „Kapavac“, svojevrsni ideološki dvoboj imali su dojučerašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, i bivši ministar, Milutin Mrkonjić. „Radovi (na kragujevačkoj deonici, prim. autora) biće završeni do šestog maja, do Đurđevdana, na Dan grada“, izjavio je Stevanović, na šta je Mrkonjić odgovorio: „Šta do šestog, kakav Đurđevdan, radovi će biti završeni do prvog maja, na Dan rada“.

Pošto je sredinom prošle godine inspekcija Ministarstva saobraćaja naložila da se jedan deo kragujevačke deonice puta zatvori za saobraćaj i „vrati u prvobitno stanje“, iz bezbednosnih razloga (čitaj – sruši), ministar Velimir Ilić je izjavio: „Pre će biti završena deonica Koridora 11 Ljig-Preljina, nego put Kragujevac-Batočina“.

Za razliku od vlasnice kafane „Odmor“, koja štiti svoju imovinu, naši političari nisu umeli da zaštite državni interes. Državni – jer put Kragujevac-Batočina nije samo veza četvrtog po veličini grada u zemlji sa Koridorom 10, već omogućava i bolju vezu „Fijatove“, izvozno orijentisane, fabrike sa svetom.

Iako su našim političarima usta bila puna „nacionalnih interesa“, ovaj put, sastavljan od parčića, bio je više partijski, nego državni projekat. Svako je tu hteo da dobije još poneki politički poen.