Rusija odustaje od gradnje gasovoda „Južni tok“

Ovo je u ponedeljak (1. decembar 2014.) veče iz Ankare poručio ruski predsednik Vladimir Putin, posle sastanka sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom. Putin je rekao da je razlog pozicija EU i Bugarske, kroz koju je trebalo da prođe cevovod, koje odbijaju da se sa projektom krene. Putin je objasnio da je cilj „Južnog toka“ bio da se obezbedi besprekidno snabdevanje gasa u zemljama južne Evrope. Poziciju EU Putin je nazvao nekonstruktivnom i podrivačkom, ali je priznao pravo Evropi da bira prodavca gasa.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Oglas

Vest iz Turske je bila šokantna jer je Putin u brojnim izjavama uveravao sve zainteresovane zemlje da će „Južni tok“ biti izgrađen. Očito je da su u Kremlju procenili da je Bugarska pod velikim pritiskom Zapada i da neće promeniti odluku o stopiranju gradnje tog gasovoda. Putin je kazao da bi Bugarska samo za tranzit gasa dobijala godišnje 400 miliona evra.

Minule nedelje ruski ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev izjavio je da Moskvi „Južni tok“ i ne treba ako južne evropske zemlje kažu da im gas nije potreban. Gasni analitičari su smatrali da je to retorička igra ministra Alekseja Uljukajeva jer on ni najmanje ne odlučuje hoće li se i kada graditi gasovod „Južni tok“. Takvu odluku je mogao da donese predsednik Vladimir Putin koji je mnogo puta ponavljao da će taj cevovod biti sigurno izgrađen. Jedino što se moglo očekivati je bilo da se eventualno prolongiraju rokovi jer će već iduće godine pasti cena gasa, a ona se formira na osnovu cene nafte koja je drastično pojeftinila.

Interesantno je da je ukrajinsko rukovodstvo i u ponedeljak pokušavalo da pronađe saveznike sa kojima bi pokušali definitivno da zaustave gradnju gasovoda „Južni tok“. Premijer Arsenij Jacenjuk je kazao da veruje da će nove proevropske vlasti u Moldaviji i Bugarskoj dati svoj doprinos „u kontekstu energetske bezbednosti EU“ i tako pomoći da Moskva odustane od gradnje „Južnog toka“.

Za vreme potpisivanja dogovora o finansiranju magistralnog gasovoda „Urengoj-Pomari-Užgorod“ koji bi trebalo da se finansira iz novca koji će obezbediti Evropska investiciona banka ukrajinski premijer je u ponedeljak u Kijevu rekao da se nada da Ukrajina ipak neće biti zaobiđena tim „nepotrebnim političkim projektom Ruske Federacije“.

Panika koja hvata Kijev je sasvim razumljiva jer čak i kad bi uspeli da nagovore zapadne investitore da obezbede novac za modernizaciju ukrajinskog gasovoda, u šta malo ko veruje, ona ne može da natera Moskvu tj. „Gasprom“ da im daju „plavo gorivo“. Da je izgrađen „Južni tok“ ukrajinski gasovod bi bio nerentabilan i Kijev bi izgubio dosadašnju veliku zaradu od tranzita „plavog goriva“ koje je „Gasprom“ slao na Zapad. Za male količine gasa održavanje ukrajinskog sistema gasovoda je preskupo.

Pre Putinove izjave, sve je ukazivalo da se „Južni tok“ ne dovodi u pitanje. Polaganje glavne cevi na dno Crnog mora, kojim je zvanično trebalo da počne izgradnja „Južnog toka“, trebalo je da se desi 30. novembra. „Novosti“ su kontaktirale u ponedeljak s „Južnim tokom transport“ gde su uveravali da je 300.000 tona cevi spremno i da čeka da radovi počnu kasnije ovog meseca.

Jaspera Jansena iz „Južnog toka transport“, zvaničnog preduzeća koje zaseda u Amsterdamu, a daje „zeleno svetlo“ za izgradnju gasovoda sa Istoka, za „Novosti“ je izjavio da pripreme za postavljanje cevi traju još od aprila ove godine.

- Brod za polaganje cevi u more „Kostoro sei“ od septembra se nalazi u Crnom moru, u luci Burgas, gde se izvode pripreme gradilišta – objašnjava Jansen. - Drugi brod, S 7000, je prešao Bosfor 31. oktobra i trenutno se nalazi u Burgasu gde se priprema za polaganje cevi u more. Planirani početak polaganja cevi je drugi deo decembra.

Prva linija gasovoda trebalo je da bude završena do kraja 2015. godine, a poslednja, odnosno četvrta, do kraja 2017. godine.

Krajem septembra, iz „Transporta“ su svečano najavili početak morske deonice u novembru ove godine, a čekao se samo brod koji će položiti 90.000 tona cevi. Početkom novembra i „Gasprom“ je objavio da je u visokom stepenu pripravnosti za početak izgradnje trase gasovoda „Južni tok“ na dnu Crnog mora, a tada su rekli da je završeno tehničko projektovanje podmorske trase.

Ministar Antić: „Gasprom“ nam ništa nije javio

- Nemamo zvaničnih obaveštenja od „Gasproma“ da se nešto menja u projektu – rekao je za „Novosti“ prvi čovek ministarstva energetike Aleksandar Antić. - Sa apsolutnom pažnjom pratimo sve izjave i reakcije predsednika Putina u vezi sa „Južnim tokom“. Tako i ovaj poslednji njegov istup tumačimo kao signal, pre svega članicama Evropske unije, od kojih zavisi izgradnja gasovoda.

Antić je objasnio da od Srbije ne zavisi budućnost „Južnog toka“ i za realizaciju te kapitalne investicije neophodno je usaglašavanje na liniji Brisel-Moskva.

- I dalje očekujem da će sva otvorena pitanja biti rešena razgovorom i da će dve strane postići dogovor – tvrdi Antić. - Naravno da je ovo izuzetno važan projekat za energetsku stabilnost naše države i da od njega zavisi i uposlenost velikog dela naše građevinske operative, ali mi, nažalost, ne utičemo na budućnost gasovoda.

Miler: Projekat je mrtav

Projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ je „mrtav“, izjavio je izvršni direktor ruskog „Gasproma“ Aleksej Miler.

- Projekat je otkazan. To je to – rekao je Miler novinarima u Moskvi, a prenosi agencija „Rojters“.

Njegov komentar usledio je nakon izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija zasada ne može da nastavi realizaciju projekta „Južni tok“ zbog protivljenja Evropske unije.

Trasa

Gasovod „Južni tok“ trebalo je da krene iz južnog dela Rusije, od grada Anape u Krasnodarskom kraju po dnu Crnog mora, do Varne u Bugarskoj. Od Bugarske je preko Srbije i Mađarske, vodio do Austrije i Italije i tako omogućio stabilno snadbevanje plavim energetnom od Rusije do Centralne Evrope.

Brojke