Na teritoriji Beograda, prema evidenciji „Sekretarijata za poslove legalizacije“, ima oko 250.000 objekata koji nemaju upotrebnu i građevinsku dozvolu, za „Novosti“ priča Nemanja Stajić, prvi čovek ovog sekretarijata.
- Legalizacija objekata je veoma složen posao, u kome moramo pažljivo da vodimo računa o socijalnom pitanju, stvarnim potrebama stanovništva, a da pri tom ne ugrozimo urbanistički red i da ništa ne radimo mimo zakona – objašnjava Stajić.
Oglas
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Ministarka građevine i saobraćaja Zorana Mihajlović najavila je rušenje 300.000 nelegalnih objekata. Koliko je njih na teritoriji Beograda?
- Postoji određeni broj objekata bez građevinske dozvole koji neće moći da se legalizuju. Dva su razloga - imovinski i urbanistički. Najčešći je što nekretnina ne može da se uklopi sa urbanističkim planovima. Dozvolu neće moći da dobiju one kuće koje su podignute na površinama javne namene, na područjima gde se ugrožavaju tokovi reka. Postoji veliki broj objekata koji se nalazi na parcelama koje su namenjene za podizanje domova zdravlja, škola i drugih javnih institucija.
Šta će biti sa luksuznim objektima koji se nalaze na desnoj obali Save od Ostružnice do Novog Beograda?
- Zakon o legalizaciji objekata, po članu tri, veoma je jasan po ovom pitanju. Svaki objekat koji se nalazi na vodoizvoru ili koritu reke, ne ispunjava uslov da bude legalizovan. Predmeti će se pojedinačno obrađivati i na osnovu planske dokumentacije utvrđivati da li mogu ili ne da uđu u zakonske tokove.
U kojim opštinama ima najviše nelegalnih objekata?
- Najviše predmeta imamo sa opštine Palilula, a zatim slede Zemun, Čukarica, Novi Beograd... Za prigradske opštine nemamo evidenciju, jer do sredine sledeće godine, njihove lokalne institucije vode računa o legalizaciji objekata do 800 kvadrata.
U postupku legalizacije, da li ima više poslovnih ili stambenih nekretnina?
- U najvećem broju to su stambene jedinice, i zbog toga pažljivo pristupamo svakom predmetu. To je kompleksno pitanje, jer onaj ko je podigao kuću, zidao je iz razloga da reši stambeno pitanje. Mi, u Sekretarijatu smo uvek otvoreni za saradnju sa stanovništvom ~ zaključio je Stajić.
Predaja dokumenata do maja 2015.
Mnogi nisu predali sva potrebna dokumenta. Šta moraju da dostave od dopunske dokumentacije?
- To je dokaz o rešenom imovinsko-pravnim odnosima, kao i geodetski snimak objekta. Nedavno je produžen rok, pa se ova dokumenta mogu dostaviti do 1. maja 2015. Da bi se legalizovao objekat mora da se plati naknada za građevinsko zemljište. Cene su različite zavisno u kojoj se zoni nalaze.
Sud odlučuje o sudbini objekata
- Oni koji ne budu dobili dozvolu, biće sankcionisani, onako kako je to zakon predvideo. Za one kojima „Sekretarijat“ odbije legalizaciju objekta, imaju pravo žalbe drugostepenom organu. I posle toga postoji vanredni pravni lek, da se pokrene upravni spor pred Upravnim sudom. Tek nakon toga postaje rešenje pravosnažno. Sud može odlučiti da se ruši ili da se vrati u prvostepeni postupak – objašnjava Stajić.
