Oko 40 odsto materijala sumnjivog kvaliteta

14.11.2014. | Danas

Oko 40 odsto različitog repromaterijala koji se koristi za izgradnju u Srbiji dolazi sa crnog tržišta. Osim što se radi o netestiranim proizvodima i materijalima koji su lošeg kvaliteta, oni su često i štetni po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Jedan od razloga, osim poslovične neažurnosti inspekcija, jesu i komplikovane i dugotrajne procedure sertifikovanja uvoznih komponenti, što je otvorilo prostor da se na tržištu slobodno koriste neatestirani proizvodi. To je u znatnoj meri uništilo inače simboličan broj malih i srednjih preduzeća koja su se bavila legalnom proizvodnjom. Posebno je ugrožena ciglarska i creparska industrija, jer na svakom koraku niču divlje ciglane koje su van bilo kakve kontrole.

- Naši proizvođači su godinama suočeni sa crnim tržištem građevinskog materijala, posebno ciglarskim, creparskim i u građevinskoj hemiji, koja može da bude posebno opasna. To su materijali za koje se ne zna odakle dolaze, niti šta u sebi sadrže – kaže Goran Rodić, sekretar „Komore građevinske industrije“.

On navodi da treba „zavesti red u proizvodnji građevinske industrije“, jer mnoge firme registrovane za proizvodnju, u stvari samo uvoze, a tu robu tretiraju kao repromaterijal, da bi izbegli plaćanje carine.

U jurnjavi za što jeftinijim kvadratom, uglavnom privatni građevinari koji se bave individualnom gradnjom, lako se odlučuju za neproverenu robu koja je put do tržišta našla uz pomoć lažnih deklaracija i sertifikata, ali nisu zanemarljive ni količine materijala bez ikakvih papira, „ako su investitori ili trgovci bliski različitim političkim strukturama“, tvrdi Rodić.

- Zato i dolazi do situacija kakve imamo sa „smrdljivim zgradama“. U građevinarstvu postoje pravila i normativi kako se šta upotrebljava. Za sve takve hemijske proizvode zadužene su akreditovane ustanove, od Instituta IMS do laboratorija na Tehnološkom fakultetu. Nijedan takav proizvod ne bi smeo da se pojavi u upotrebi dok nema prave ateste, koji garantuju da su odobreni za upotrebu, da ne štete ljudima i životnoj sredini. Mora da se prihvati samo ona roba iz inostranstva koja ima kvalitetne sertifikate o poreklu i kvalitetu, a to se ne odnosi samo na hemiju, već i na stolariju, cigle, crepove, podove, gvožđe, jer građevinarstvo pokriva 46 industrijskih grana. Po propisima koji važe još od ranije, ali se ne primenjuju, zna se šta može da se ugrađuje na javne ili stambene objekte. A mi smo i škole i bolnice napunili sumnjivim materijalima – tvrdi Rodić.

On dodaje da je izuzetno veliko crno tržište cementa, glinenih proizvoda, crepa, cigle, blokova, koji su divlje rađeni, i u sebi mogu da imaju i radioaktivne materijale.

- Inspekcije moraju da rade svoj posao. Država ne može da kontroliše svaku kantu, ali je važno utvrditi kako je neka firma došla na tržište, ko je pogledao tu proizvodnju, ko je analizirao proizvode, ko im je dao atest i da li ga uopšte imaju. Kada bi inspekcije Ministarstva za trgovinu na vreme proveravale robu koja ide preko stovarišta i prodaje se na crno, mogao bi da se pronađe izvor, da se ispita sastav u validnoj laboratoriji, i na osnovu toga ustanovi čak i poreklo robe i koliko je ona opasna – naglašava Rodić.

Od čega se grade zgrade

- U zgrade se ugrađuje plastika koja u slučaju požara ispušta otrovne gasove, podovi, stolarija i parketi, kao što je bio slučaj u Belvilu, mogu biti puni crvotočine, građevinska hemija može imati štetna isparenja. Koristi se i uvozni cement bez porekla, koji je ugrožavao kvalitet izgrađenih objekata, radioaktivno gvožđe, građa, siporeks blokovi rađeni od radioaktivne šljake, azbest u vodovodnim cevima ... Najopasniji je elektromaterijal sa crnog tržišta, jer izaziva požare. Poznate su i zemlje iz kojih dolazi roba sumnjivog kvaliteta. Zakoni koje smo imali, ali se ne primenjuju, strožiji su i od evropski normativa. Mi nismo stavljali stiropor kao termoizolaciju, već prirodnu, ekspandiranu plutu, čak i pre 35 godina. Ali, sve ono što se u svetu zabrani, stoji u stokovima, prodaje se jeftino, i završava na našem tržištu – kaže Goran Rodić.

Protivpožarna zaštita

Na saglasnost za ugradnju protivpožarnih sistema firme čekaju i po 18 meseci. U Ministarstvu za građevinu kažu da se „zahtevi nalaze u različitoj fazi postupka, u zavisnosti kada je podnosilac zahteva dostavio kompletnu dokumentaciju i trenutno ih je 32 u postupku priznavanja“. Zbog dugog čekanja, sve češće se protivpožarna zaštita „zaobilazi“ u objektima u kojima mora da je ima, i time se uvećava rizik od neadekvatne odbrane od požara.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...