Vest, da je prvi od četiri italijanska broda „Kastor sej“ pre tri dana uplovio u Bugarsku luku Burgas kako bi započelo zavarivanje cevi za gasovod „Južni tok“, nije veliki signal da su Bugari ukinuli odluku o zabrani dalje gradnje tog gasovoda.
Vasil Shtonov, privremeni ministar ekonomije i energetike Bugarske, objasnio je da je stav Bugarske da se nastave razgovori sa Evropskom komisijom. On je govoreći na konferenciji za novinare objasnio da ovaj gasovod mora biti u skladu sa evropskim zakonodavstvom, a tek pošto se ispune ti uslovi, mogu se napraviti i izuzeci, te da uprkos tome što su cevi dopremljene u tu luku, dalje gradnje gasovoda nema.
- Činjenica je da su cevi stigle i da će se čuvati u luci o trošku izvođača, međutim, nema ovlašćenja da kompanija za gradnju „Južnog toka“ počne ponovo s radovima i ta pozicija je nepromenjena – kategoričan je bio Shtonov.
Iako se svaki put pri pomenu Bugarske i gradnje „Južnog toka“ postavlja pitanje kakva je sudbina Srbije i njene deonice gasovoda, jer kako naša zemlja da gradi gasovod kada Bugarska i dalje sve drži na ledu, Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da sama gradnja u Bugarskoj nema veze s gradnjom u Srbiji, jer ne ide cev na cev, već će se graditi odvojeno.
- Mnogo je važniji politički aspekt cele priče, odnosno kako će se rešiti problemi na relaciji Ukrajina-Moskva-Brisel. Ako se tu postigne kompromis Brisel će vrlo brzo dati zeleno svetlo Bugarskoj za nastavak gradnje, a onda će se rešiti i pitanje gradnje u svim ostalim evropskim zemljama koje su potpisale ugovor o gradnji – kaže Vuletić.
Kada je reč o tehničkom delu gasovoda, Srbija ne mora da čeka da Bugarska položi cevi pa da onda ona krene u gradnju, već može i bez toga da radi. Kada se posao bude zahuktao u Srbiji, on će se istovremeno raditi na 20 i više lokacija. Na jednom mestu će se cevi polagati ispod reka, na drugom će ići preko njiva, a na trećem će se graditi kompresorske stanice. Jedna kod Zaječara, druga kod Bačkog Brega.
- Osim toga kada cevi iz Bugarske uđu u Srbiju, mi već moramo da imamo izgrađenu primopredajnu stanicu za gas koja će pokazivati koliko će gasa Srbija transportovati krakom ka Hrvatskoj i BiH, a koliko će se posle toga transportovati u Mađarsku. Znaće se svaki kubik preuzetog i transportovanog gasa. Kada takva stanica ne bi postojala, već gas išao cev na cev kako se misli, moglo bi svašta da bude u cevima, ovako se ništa ne prepušta slučaju – objašnjava Vuletić.
Zbog sve češćih spekulacija da se izgradnja gasovoda dovodi u pitanje, pa i tvrdnje da je „projekat ’Južni tok’ sada možda samo san“ i da mu je budućnost „mutna“, Sergej Kuprijanov, portparol „Gasproma“, objašnjava da se ova ruska kompanija odlučila na investiciju od više milijardi dolara zajedno sa nekoliko evropskih partnera.
Iako Kuprijanov ne spori da je „Južni tok“ kreiran da bi se smanjila preterana zavisnost od ukrajinskog snabdevanja gasom, zemlje u Jugoistočnoj Evropi verovatno imaju isto toliko razloga kao i „Gasprom“ da žele da umanje tranzitne rizike.
- Za razliku od severnih zemalja članica EU, koje imaju koristi od povećane sigurnosti snabdevanja putem „Severnog toka“, jugoistočne zemlje Evrope još uvek nemaju alternativnu trasu snabdevanja gasom, objašnjava – kaže on.
Troškovi unapređivanja ukrajinskog tranzitnog sistema procenjuju se na čak 19,5 milijardi dolara, što i dalje ne bi eliminisalo tranzitni rizik. „Južni tok“ će to omogućiti uz niže troškove, kaže on.
Ipak, Evropska komisija pokušava da odloži projekat isključivo iz političkih razloga. Za sada deluje da je EU spremna na sopstvenu štetu da blokira projekat, koji bi joj povećao energetsku bezbednost i pomogao Evropi da zadovolji sve veće potrebe za uvozom energije i to bez ikakvih troškova po evropske poreske obveznike, kaže on.
- Ipak se nadam da će komercijalna logika prevladati – zaključuje Kuprijanov.
